Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

531

просвећена маса народа у областима изван града, а градско становништво не, те с тога записивачи и не нађоше за вредно, да песме у овом размеру забележе. Но томе се противе многе језичне особине дубровачкога говора у песмама краћега размера од г. 1750., јер те исте особине опажамо и у песмама дугога размера вз Дубровника 1 ). Па и када бисмо допустилл ту могућност, то је тешко пристати уз претпоставку, да су ове песме у то време имале за собом 200 година, а још би нам теже било признати, да су песме у десетерцу око 1700. г. имале исти онај савршени облик, као око 1800. године. Око подовиие прошлога века, беху ове песме у десетерцу сасвим случајно забележене. Према овом броју који је пред нама не да се дакле одредити, колико је било таких песама у јужпој Далмацији, но по каквоћи ових песама можемо слободно закључити, какве су биле оне песме, које се онда певаху у оним крајевима; закључити можемо тим пре, што већина ових песама, као што показују варијанти у млађим збиркама, певају толико пута опевани материјал. Узећемо, да су записивачи ових песама бележшш што им је дошло до руке. Не ћемо тврдити, да су бирали оно што је најбоље па бележили, а тако исто не може нико тврдити, да су бележили оно што је најгоре било. Признати семора, да су ове песме бар сФормалне стране далеко за Вуковим па чак и за песмама код Милутиновића. Не само да су несразмерно кратке (има их много које немају ни 50 стихова, половина је испод 100, а од осталих ретко да је која навршила 200 стихова), него им је приказивање сиромашно и јадно, а великом већииом су метрички некоректне. Неправилност ову можемо тумачити нехатом записивача, на основу чега се може мислити, да је облик ових песама њима био некако чудан и туђ. али зато ипак не можемо оне велике неправилности, као што су у бр. 98., 105., 108., 113., извинити немарношћу записивача, тим маве, пошто је смисао свугде добро и јасно забележен, а знамо да су ове три песме по садржини једне од најзнатнијих у овој збирци, као што ћемо то доцније видети. Ова неправилност не моше се ни с тога извинити нехатом записивача, пошто се она по правилу јавља у томе, што место правилног десетерца долази исто тако правилан дванаестерац. Н. пр.: 98, 10. У Једрену блага свега половину 11. Ал је Божо везијеру бесједио (упор. ст. 5.19. 23. 114. н где се свугде налази везијер). х ) Види н. ир. бр. 93., 66., 101.; 96., 24., 25.; 98, 41. 99; 99. 19. 20; 105, 118 и т. д. упор. Талијанштину у 90., 40.; 95, 99., 116.; 96., 103.; 115., 61. и т. д.

18 а када се наврши година девет (Бог. девета). 45 тер ми ситну књигу Божо написао 49 ево су ми тешке муке додијале 79 нег ми иште до три брата мога 83 све би приговорио Рашковићу Божо 89 дај ти мене одијело брата мога 96 њој ми даје све братино одијело 130 везиревих слуга нису ударали 131 то ми везир из двора слуша и гледа 142 добру га је кон.у за реп привезао 174 из ахара добра коња извођаше 179 кад ми Божа из тамнице изведоше 188 у сестри му живо срце поиграло 206 и говорећ сабл>' из руке додавала 208 одавна ти ј' ђорда крвце пожеднила 212 у њему је живо срце утрнуло 218 не сијеци главу мило моје добро 219 одсијеци њем' обје руке у рамених 105, 3 пијућ вино жељно мајку проклињаше 6 или брата или рођену сестрицу 15 а Богдану стара мајка говорила 17 ја сам тебе сестру породила драгу 18 кад су Турци поробили Ирилип био 21 за некијем за Хорјадин војеводом 22 тада Богдан старој мајци бесјеђаше 23 можеш ми се споменути стара мајко 24 кад ми Турци земљу поробише нашу 28 кад ми се је веће било додијало, 29 ја се, мајко, бацих са витеза коња 32 ударих га, мајко, у лијево раме 33 љева њему, мајво, одсахиула рука 34 Богдану је стара бесједила мајка 38 него, моје дјете, брод те пе убио 39 пођи у походе рођеној сестрици 45 нокликнуо Богдан танко гласовито 49 јеси л' здраво, брате, мило моје добро 50 је ли у животу стара наша мајка 53 је л' у двору зет Хорјадин војвода 55 ниЈе, брате, дома Хорјадин војевода 56 Хорјадин је у лов пошо у планину 57 за бијеле руке брата ухитила 58 тер га води у бијеле своје дворе 59 пак га сједа у трпезу у господску 63 ту Богдану лоша прискочила срећа 64 ди је пио, брате, ту је и заспао 66 кад му то виђела рођена сестрица 67 на ноге му меће букагије тешке 75 добар сам ти ловак млада дохранила 77 то јој младој војевода не вјерује 79 мучно ли ј' уловит под каменом змију 80 а он иде право у бијеле дворе 81 гдјено лежи болан у гвоздима тешким 82 из загрије бритку извадио сабљу 86 тер се моли зету Хорјадин војводи 90 на ливаду, гдјено добра коња пењем 96 нанојте ме жедна водице студене 97 а и свуци с мене зелену доламу 100 привари се болан Хорјадин војвода 103 тер му иде свлачит зелену доламу 106 да ми носи сину старијему даре —• 108 кад је сестри својој у походе дошо 109 кад Богдану руке опростио бјеле 110 тер се Богдан сабље бритке добавио 112 Хорјадину русу одсјекб је главу 113 у бјеле се дворе к сестри повратио 114 сестра га је кучка прид двором чекала 115 она брату своме, кучка, говорила 121 очим звјезде бројећ по ведрому небу 122 за бритку се ђорду похитио своју 123 сестри ј' руке обје одсјекао својом 127 лрид двором га стара мајка дочекала 129 јеси л' здраво, синко, Љутица Богдане 130 је ли тебе зете лјепо даровао 131 је л' ти у животу драгана сестрица 132 ал' Богдане мајци лјено одговара 135 у долами што те шћерца даровала 156 то ти мајко дари први и последњи 1 ) Ј ) О метричном склопу ових стихова говорићемо опширније даље.