Prosvetni glasnik

69*

НОВИ УЏБЕНИЦИ ЗА ОИШТУ ИСТОРИЈУ

535

се да је земљу први Ромуло поделио на појединце, на свакога по два југера(отприлике 1 хектар). Али баш у време Ромула генс, курија и племе имају своје заједничке земље. Па и много доцније налазимо земље које су заједничка својина генса, не рачунајући ту државну земљу, око које се креће цела унутрашња историја римске републике. (0 овоме врло јасно говори Моттзеп, Кбпшсће ОезсМсћ1е, Вс1. I. стр. 217. 6. Узајамна иомоћ и одбрана чланова генса. Чланови гентилне заједнице дужни су узајамно се помагати и бранити. Писана историја показује нам само остатке од тога, н. пр. кад је затворен Апије Клаудије, цео генс С1аисНа носио је знаке жалости, па чак и они, који су му били лични непријатељи. Ливије у VI. 20. вели: Аррш С1аисИо 111 утси1а с1ис!о, С. С1аис1шт тншсит С1аисћатцие отпет §-еп!;ет ногсИс1а1ат Ги188е. Дакле несрећа или срамота, која је снашла једнога члана генса сносили су и делили солидарно сви чланови гепса. За време другога Пунскога рата, напомиње Нибур, удружише се чланови појединих генса, да своје чланове, заробљене у рату, откупе, али им то забрани сенат. (Шеђићг, Кбгшзсће ОезсћЈсћГе. I. 329.). 7. Право ношења гентилнога имена. Сваки члан имао је право звати се по генсу. Ово право потицало је из саме природе генса. Сви они, који су као синови и кћери рођени од једнога мушкога члана генса, сматрали су се као чланови генса и носили су гентилно име. Ово право трајало је све до царства. Ослобођеним робовима дозвољено је да се зову именом својих пређашњих газда, али без гентилних права. Доцније, н. пр. за време цара Клаудија, неке породице, које дођоше са стране у Рим, хтедоше узети на се имена изумрлих генса, али им то цар забрани као злоупотребу /ЗиеГопгиа, УИае, С1аис1ш8, сар. 25). 8. Право генса усвојити странца (адоација). Генс је имао право да усвоји странца. У време републике и царства имала је право породица да усвоји странца у породицу. Кад га уовоји породица, онда се сматрало да га је и генс усвојио. 9. Право бирања и збацивања старешине у генсу. Непотпуност данашњега сазнања о римској старини овде стаје нама на пут да на ову тачку дамо јаснога одговора. Дакле нема иомена да ли је римски генс имао право бирати или збацивати старешину генса, али се зна да су у прво време у Риму сва звања попуњавана избором или наименовањем, почевши од краља на ниже, па и свештенике куријске бирале су курије, онда мислимо

или претпостављамо да је и генс бирао свога старешину. Ето то су права римскога генса, то су његове одлике; као што се види, он одговара готово у свему генсима других народа. Ово је била јединица, од које се развила цела организација римска. Без познавања генса и његових односа, види се, не може се разу мети оно, што је доцније постало и што се оснива мање више на генсу. Триста година после оснивања Рима гентилна организација а нарочито гентилне везе биле су још толико јаке, да је натрицијски генс Фабија с пристанком сената предузео читав ратнички поход против суседне вароши Веје. Фабијевци су сви пропали, само је једно дете, које је заостало у Риму, наставило даље генс Фабија. Растењем или умножавањем, зна се већ, генс се цепа на два, три, четири и т. д. генса. Али ти нови генси нису међу собом покидали све везе. Они су после опет у вези, јер од та два, три, четири и т. д. генса, постаје нов друштвени организам, а то је братство, што Грци зову Фратрија а Римљани курија. Дакле у Риму, као што смо напред поменули, 10 генса образовахуједну курију. Одлике су курије оне исте скоро, које и генса. 1. Свака курија има своје религијске свечаности и своје свештенике. 2. Свога старешину или војводу. 3. Своје куријске скупове, на које долазе на саветовање прваци из генса — старешине генса, ит.д. У Риму, знамо даље, десет курија образују један ГгЊиз дакле алеме. Племе и код Латина и код Римљана, који посташе од Латина и Сабељана, има своју скушнтину, свога старешину, своју област, на којој је настањено. Ето тако су била уређена сва три римска нлемена. Скуп ова три племена сачиљавали су у почетку алеменски савез. Из овога нлеменскога савеза постао је римски народ — рори1из Котапиз. Оно што г. писац у овој књизи врло нејасно напомиње на стр. 7., латински савез од 30 градова, па ниже вели савез је имао верски карактер, не стоји, јер то је била потпуна гентилна организација, а савез градова, то је савез племена, која су, нема сумње, састављена из братства, а братства из генса или родова. Нлеменски с.авез у овој прилици код Латина исто је оно шго и савез племена код Грка. Племенски савез имао је савезно веће, савезне светковине, као код Грка олимписке и друге. На већима свако племе имало је учешћа и гласало се по племенима. Изгледа да савез није имао свога