Prosvetni glasnik

536

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА

поглавицу, старешину, али имао је војводу, обично двојицу. Отуда воде порекло два »краља« у Спарти и два конаула у Риму. Ово што рекосмо за латински савез градова вреди и за савез 12 градова у Етрурији, што их г. писац помиње на стр. 9. Ту још јасније избија на површину племенски савез од 12 племена са дванаест племенских старешина, које су у исто време и свештеници. А врховни краљ ларе, што га г. писац помиње, то није краљ нити су оно 12 старешина градски краљеви, већ племенске старешине, а ларе — војвода, во1)а, војни ааиоведник целог а савеза. Сад је на реду да изнесемо како је од ове гентилне организације у Риму постала политичка организација, па разуме се и држава. Г. писац у својој књизи на стр. 14. — 19. има нешто, али то је врло нејасно. Ми видимо да постоје патриције, видимо плебејце, и као средину између једних и других клијенте. Али нема како су постали они. У колико буде нама могућно гледаћемо да објаснимо постанак ових појединих класа, упоређујући са оним што је писац о њима казао. У § 17. под 1. Политичка. органиаација иатрицијства г. писац не вели ништа о постанку иатрицијства, већ одмах говори о организацији. Мањ ако не узима да су Рамни, Тици и Луцери сви били патриције. Од времена Ромулова па до Сервија Тулија, управо до уредаба Сервија Тулија, Римл>ани су састављени из две различите класе: из народа (рори1ш) и алебеја. Обе класе лично биле су слободне и обе су улазиле у војску, али само рори1из беше организован у генсе, курије и племена, што је и г. писац рекао на стр. 15. Плебејци не нрипадаху ниједном генсу, дакле ни курији ни племену, и у овој организацији нису имали удела (ГМопуашз, VI, 1.). С тога су они били искључени од службе, па и из куријске скупштине и од религиозних свечаности генса. У време Сервија Тулија плебејци су се толико били намножили, да су скоро достизали број рори1ив-а. Они су се налазили у несугласном положају. Подложни војној служби, имају породицу и имање, а без икаквог учешћа у јавном животу. Но горњој организацији могли би имати учешћа само онда, ако би припадали коме генсу, или ако би их генс усвојио — адоптирао. Али то је био велики број и то није могло бити. Стање је било опасно, јер је велики део становништва био противан томе стању. Ово је стање кушао да измени Нума Помпилије, а потпуно га је извео Сервије Тулије.

Римскоме рори1из-у, дакле, нико није могао припасти, који није био члан генса. Дакле, плебејац је сваки онај био у Риму, који није био члан генса, па према томе није био ни члан курије ни племена. Плебејци су постали још при оснивању Рима. нешто од личности, које су у генсу рођене, па при првој организацији, Ромуловој, из ових отпали, јер је требало да буде у свакој курији по 10 генса а у сваком генсу 10 породица, а оно што је претекло, изгледа да је отпало. Али то још није био тако велики број. Он је порастао придоласком са стране било од нотчињених становника појединих латинских области или од заробљеника. у рату, који су доцније слободу добили. 0 овоме говори г. писац на стр. 12., али недовољно и нејасно. Клијенти су такође постали од плебеја, који су тражили патрицијске заштите. Они се помињу још за Ромула. Сад да видимо како су патриције постале. Према ономе што Историја зна о раду Ромулову, зна се да је он уредио и савет или сенат. Овај савет, као што је лепо Нибур приметио, био је састављеп из три стотине гентилних старешина или мудрих људи, дакле из свакога генса по један (Шеђићг, I, § 352.), Због тога се прозваше оцевима раЈгез, јер је сваки очинску бригу водио о своме генсу, који је у савету заступао. Временом је постао обичај да избор саветника у једном генсу остане увек у једној породици. На тај пачин у Риму је постала нека врста гентилног или илеменскога илемства. Ове породице назваше се патрицијским, а доцније узеше на се сами искључиво право улазити у сенат и узимати сва друга звања чиновничка. Све ово приписује се Ромулу, али је ова револуција у овим односима извршена у току једног до једног и по века. Поменуто стање трајало је у главноме све до Сервија Тулија; војничка потреба, трвење између плебеја и патриција и већ извршене промене у гентилној организацији учиниле су те је постала неодољива потреба за војничко-политичком организацијом. Прича вели, да је то учинио Сервије Тулије. Толико смо имали да напоменемо о првобитним уредбама Рима, као допуну ономе што рекосмо да није довољно ни тачно у г. писца. РеФорме Сервија Тулија писац је добро изложио. Исто тако и прво уређење републике. Врло је лепо писац изложио борбу плебејску противу патрицијске самовоље, као и поступна задобивања праваи једначење плебеја у правима с патрицијама, а то су §§ 24.—39. Од §§ 39, — 43. говори писац о спољним ратовима римским, т. ј. о рату са Етрурцима, са Га-