Prosvetni glasnik

НОВИ УЏВЕНИЦИ ЗА ОИШТУ ИСТОРИЈУ

537

лима. За тим § 43. улази у опис ратопа за уједињење Италије и то до § 49. У овом параграфу описује »Одношај Римљана према покореним народима.« Ту су описани градови, који су имали пуно право римско, затим римске колонаје, па муниципије и најпосле савезничка племена. У § 50. говори о друмовима; мислим да је требао овај § да дође под културу овога периода, о чему писац говори у § 51. Исто тако мислим да је згодније место друмови узети реч иутови или насиаи. Друм је туђа реч (грчка, б(>6џос\. Под зачељем »Култура овога доба® г.писац у § 51. говори само о вери, боговима и верским обредима за време сталешке борбе и ратова за уједињење Италије. Кад је г. писац овом периоду поклонио толико пажње у погледу ратова, а нарочито спољашњим, онда је право да је мало више рекао о култури овога времена. Оно што је једна од главних особинавеличине римске, писац је требао на овом месту не само узгред да помене говорећи о вери, већ да се мало подуже задржи. Мислим на привреду Римљана, а особито на земљорадњу. Ова грана била је код Римљана овога доба врло јако развијена, и она је била скоро једини извор одакле су Римљани црпли не само своје потребе но и моралну јачину и чврстину. Исто тако ни овде ни игде у књизи није речено ништа о домаћем животу Римљана. Ми видимо где се развија сила римска> примећујемо њихну снагу, она расте, постаје све већа и већа. Али где је извор њен, то се не види. Васгштање Римљана, домаћи живот, породица римска, жена римска, поносита Римљанка, њен положај, у овој књизи пропуштен је. 0 томе нам г. писац ништа не говори. С тиме он не упознаје наше ученике. Он помиње имена појединих знатних жена римских, али, велим, само помиње. У § 162. стр. 225. г. писац нам описује како је изгледала римска кућа, али каква је она, која је била душа те куће, она која је рађала те велике практичаре и освајаче целога ондашњега света, г. писац нам не каже ништа. Ми видимо из ове књиге рад браће Граха, али ко створи од њих, као деце, онакве карактере као људе? Писац помиње само име и ништа више. Ово што помињем овде за Историју Римљана, вреди и за прву књигу, јер и у првој књизи писац нигде не говори о породици и њену положају у друштву. Дакле из ових уџбеника нишга се не може дознати о положају античке жене, чијој се нарави и понашању у многоме мора захвалити за античку цивилизацију, а особито за грчку. Одељак књиге под насловом: »Доба римских освајања и стварање светске државе«, који обухвата историју рим. републике од пропасти Кар-

тагине до царства, добро је израђен, али ми се чини прилично опширан, обухвата скоро половину целога уџбеника. Истина, то је и најважније доба републике, али је опет опширно. 0 култури овога периода вреди оно исто, што сам рекао напред за претходни период. 0 философији и беседништву у римско доба говори врло мало. Књижевност је нешто боље представљена, али и она слабо. Што се тиче Историје римске царевине, такође ми изгледа доста опширна. Никако ми не иде у главу да Клаудију, Калигули и Нерону треба поклонити више пажње, но што би један лист могао да обухвати, па и то је много. Међутим писац им је поклонио скоро три листа. Исто могу да кажем и за Галбу, Отона, Вителија и Домицијана. У римскоме животу има много бољих и значајних ствари, које треба ученицима представити, но недела какога Калигуле, Нерона или Домицијана. Што се тиче културе овога перчода римске историје, такође је кратак. Исто то и у периоду, који за овим долази. Изгледа да се писац у Историји Рима није држао онога, што је радио у историји источних народа и у Историји Грчке у погледу културе. На крају смо наше оцене. Мане су ове књиге: а) Што је доста опширна према програму наших средњих школа, а нарочито гимназија. б) Што је изостављен домаћи и нородични живот и положај жене у римском друштву и држави. в) Што нису представљени тачно друштвени односи најстаријег периода римске историје, а нарочито значај генса, постанак патриција и клијената. Добре су стране књиге: а) ТТТто је добро представљено јачање и развијање римске државе за време републике. б) Што је добро представљеи развитак и борба плебеја и патриција, као и постенено једначење патриција и плебеја. в) Што су добро представљене, истина опширно, међусобице за време браће Граха, Марија и Суле, Помпеја и Цезара. г) Што је добро представљено поступно пропадање римске републике и прелаз у монархију. д) Што је са сликама. ђ) И најпосле што је, завршујући античку Историју, постепено указао и прелаз у Историју средњих векова. Уопште узевши, ова књига, кад би на појединим местима била скраћена и попуњена оним што јој по нашим напоменама не достаје, врло би згодно могла послужити као школски уџбеник.