Prosvetni glasnik

гласови 0 жколама

нопол, који траје већ толико година без икаквих измена! Цртање има красне успехе у овим американским школама. И из досад реченог то се у неколико види, а овде можемо рећи, да је успех у цртању у основ. америк. школама такав, какав се ретко може наКи у нашим гимназиЈама и нижим реалкама. Види се да се тамо велика пажња поклања овом предмету. Међутим су методи у цртању разни; готово су заступљепи сви методи што их може бити у цртању Црта се с прегледа и са природе и ствари. Неки у почетку цртају по истачканој хартији (по стигмама\ други узимају тачке раздалеке, трећи почињу цртање без помоћних тачака, на чистој хартији. Има цртанака, које имају цртеже наштампане врло танким линијама, по којима ђаци после повлаче плајвазом дебље линије; има цртанака које имају обележене само главније тачке или црте, по којима ђаци после цртеж довршују; има цртанака сличних нашим и тако даље. Код овако разноврсног почетка у цртању и успех је у почетку различан. Има цртања лепог, а има и простог дрљања и шаран.а. Али је на нрају успех сјајан, како код оних који су се учили лакшим и бољим методом у почетном цртању, тако и код горе и теже постуиности. Црта се много, па се руке извежбају, некоме са више некоме са мање труда и муке. Код нас је цртање у основној школи готово сасвим пропало. И ако је програмом прописано, у ствари га нема. Кривица је за ово и до цртанака, које су удешене тако, да по њима и учитељи и ђаци не могу или не умеју радити; а кривица је и у томе што се цртање уопште слабо цени. Крајње би време било да се почне обраћати више пажње на овај важан предмет; а тако исто крајње је време да се поправе данашње цртанке за осн. школе. Оставимо једном тај непрак тичан и незгодан начин цртања у осн. школи. Гледајући онако разноврсне начине цртања у америк. школама и онако лепе успехе, ми смо се сетили оне изреке, која вели: многи путови воде у Рим. Пођимо и ми једном ма којим путем! Награде и назне имају у америк. основ. школама једну оригиналност већу од свију које до сад поменусмо. Сваки ђак има на дан по 25 сантима. Ко се целог дана примерно влада и лепо учи, толико на дан добије. Ко погреши ма у чем, кажњава се новчано. Њему се од оних 25 с. одузме колико треба. Плаћа, дакле, глобу, по одређеној такси и то овако: просветни гдасник 1895. г.

549 Ко не поздрави старијег : 5 сант. Ко говори, смеје се или окреће на часу: 5 сант. Ко виче или трчи по школи: 10 сант. Ко не изради домаћи задатак: 10 сант. Ко шара школ. зидове и клупе: 10 сант. За сваку пепослушност учитељу: 10 сант. Ко не иде уљудно улицом: 2 — 25 сант. Ко се у цркви окреће и разговара: 25 сант. Ове награде и глобе изричу се у јутру за прошли дан. 'Гада се плаћа колико ком ђаку приприпада, т. ј. неко добије свих 25 с., а неком се одбије за учињене погрешке. Плаћа, казну изриче и наплаћује је сам учитељ. Плаћање то бива папирним новцем. За ово имају нарочите мале школске банчице, налик на наше таксене марке. Има их у вредности од 1—5 сант., од 5 —50 с. и од 1, 2 и 5 долара. Према вредности су и величине ових банчица. Најмање су као наше таксене марке, а највеће (оне од 1 и више долара) велике су скоро као старе аустријске папирне Форинте. Разне су боје, а израда им је врло лепа, лраве мале новчанице. Кад ђак добије више комада мањих банчица, размени их код учитеља за веће — од 50 с. или од 1, 2 и 5 долара. И то мењање бива у јутру, пре учења. У то доба учитељ је, дакле, и судија који казне изриче, и власт која то наплаћује, и благајник који плаћа, и сараф који новац размењује. На тај начин сваки ђак преко године учи школу и у исто време зарађује нешто у новцу. И добри стекну више, рђави — мање. Ђак, који би у свему био примеран целе године, стекао би повелику суму. Јер, рецимо, да је у години око 200 радних школских дана, то ]е 200 X 25 с. = 5000 сант. А то је 50 долара или у нашем новцу око 260 динара*'). И кад би се на крају године све ово исплатило сваком ђаку истинским новцем, школа би по велику суму новаца издавала само на ово. Али, и ако Американци троше на школе више него ико, биће да у овом не расипају и да све овако не исплаћују својој деци истинским новцем. Не знамо да ли се ђацима на крају године за добивене школске банчице исплаћује истинским новцем; а на изложби не могосмо ни од кога добити тачна обавештења о овом. Где год смо, пак, читали о американским школама, о овоме нема ни помена. Па и они, који су читали много више о тим школама, не знадоше ништа да нам кажу о овом. Један господин увераваше нас, да је скоро читао на Француском језику најновији и врло *) 1 додар=5-25 дин.

71