Prosvetni glasnik

550

РАЗНН ЗАПИСИ

опширан извештај о америк. школама, и тамо вели, да нема ничега о овој ствари. Биће, дакле, да је ово једна новина у Америци. И права је американска новина. Ми, пак, мислимо, да су ове школске награде и казне само као неко васпитно средство. Ђак не добива доцније истински новац, него се задовољава само тим што на крају недеље, месеца и године може рећи: ја сам за ово време толико и толико добио или заслужио. А мисао, да се тако што у школама заводи, биће да је потекла отуда, што се у Америку иде само зато, да се тамо заради и стече штогод. Зато се хоће, да се и деца од малена уче и васпитавају у том правцу, да се добрим радом и владањем тече, а рђавим се губи и ништа се не тече. То су баш американска посла! Д. Ј. П.

РАЗНИ ЗАПИСИ Ново копно на јужнок стожеру. На последњем геограФСком скупу у Лондону, мес. авг. ове год., држао је С. Е. Вогсћдге^гпћ предавање о првом искрцању на копну јужнога стожера. Саопштићемо овде неке појединости из тога предавања, које ће и шире кругове заинтересовати. Поменутом норвешком путнику допуштено је да се 20. септ. 1894. год. у Мелберну (у Аустралији) укрца у „Ап^агсИс", пароброд за ловљење китова, али под условом да као прост мрнар уче-. ствује у лову на китове. Брод је додирнуо најпре СатрћеП-острва, на којима ловци обично остављају по неког овна, да би тамо нашли свежа меса. Обале тих брдовитих острва пуне су морских паса и морских леопарада, који се лове. Због ледених брда, која у ширини од 40 — 60 мор. миља пловљаху око тих острва, ловци морадоше 6. новембра пр. год. да обиђу та ледена брда, те су истом 28. новембра могли наставити свој пут у чисто јужном правцу. Бели албатрос и капски голуб (БарИоп сареп818), који облетаху брод све до 58° ј. ш., у једанпут га оставише, а појави се нека плава птица, до сада још невиђена. На дан 7. децембра дођоше путници до великих ледених поља под 68° ј. ш., кроз која је Јатез Коза, мес. јан. 1841. год., пропловио на својим чувеним бродовима „Егећиз® и »Тегтог.® И сада се, као и у оно време, појавише многобројне беле морске птице (РгосеИапа шуеа) у тим крајевима. Неколико китова је убијено, а наишло се и на безброј морских паса с& одгризеним ушима и великим ранама на

врату, по којима се могло судити, да су ове животиње биле у жестокој борби међу собом или што је вероватније — с каквом другом животињом. Пошто су бродари читавих 38 дана по овом леденом лавиринту крстарили и с тешком муком избегавали судар са леденим колосима, прекорачише они 14. децембра јужни стожерни круг, а 4. јануара уочише гребен Ас1аге на Викторијиној Земљи, који се издизаше 1200 "т. изнад морске површине. Гребен је од базалтне стене, а надвишиваху га, докле је око допирало, купасти висовп, снегом и ледом покривени. Већина тих врхова бејаху високи 1300—1400 м., сем једнога, који се уздизаше до 2500 м. Опажени су трагови скорашњег вулканског дејства. 6. јануара указа се острво Посесион, на којем је Џемс Рос пре 54 године побо британску заставу. На овом острву живе и сада небројена јата пингвина, који су тамо наслагали дебео слој гуана на простору од 1500 хектара, Тек 8. Фебруара китоловци могоше упутити се опет јужном полу, а 10. Фебр. пронађоше они нов један рт, којему, у почаст краља шведскога, дадоше име »Оскаров рт. а Бродари, прешавши 11. Фебр. 74. степен ј. ш. и бродећи мало на север, уђоше сретно у једну велику луку и ту се искрцаше код рта Адара на јужно копно. Ово бејаху први људи, који ступише ногом на јужно копно, по свој прилици двојином веће од копна европскога. Путници затекоше ту пингвинска гнезда у огромној количини. и то до висине од 300 мет. изнад мора; наиђоше на дивне глечерске пећине од најчистијега леда а са загасито плавим дупљама, на нове криптогамске фиљке и на трагове некаква велика сувоземна сисара, који у оним крајевима замењује севернога медведа и ком је Вогсћ§теутк приписивао оне грдне ране опажене на морским псима. Изгледаше да то мало полуострво може послужити као станица за научне експедиције. Старост тамошње криптогамске вегетације, пингвинских гнезда и по неких лешина морских паса бејаху доказ за то, да нити вулканске појаве, нити лед не би отежавали борављење у оним пределима и у само зимње доба. За време лета антарктичкога путници не имађаху, у оквиру поларнога појаса, никада мању топлоту од 4° Ц., али и максимум топлоте у засенку не прелажаше 8° Ц. Ово извиђајно путовање показује довољно, да би грехота било и даље одлагати испитивање јужнога копна, и Вогсћ§теутк мисли, да би сразмерно ласно било са саоницама, псима и клизаљкама за снег допрети најпре до јужнога магнетног стожера, који, по рачуну Росову, лежи само 2° јужно