Prosvetni glasnik

школски сећати свога оддичног наставника. — Начин испитпвања је иримеран; јер је обраћао пажњу на све. Г. Тројановић је предавао и Физику у III разреду. — Физпчки јекабинет и сувише сиромашан! У својем извештају, поднесеном мп, г. Тројановић вели; „Уопнгге, природњачки уџбеници за средње школе — сем хемије за IV разред — не одговарају постављеном задатку, ни што се тпче сувременог развића дотичних дисдипдпна, питн по методској обради. Ово је једнодушан суд свих наших природњака, који иду с временом. — Слободан сам да вам особито похвалим Граберову Зоологију за више гимназијске разреде, јер се одликује свим добрим особинама, а до сад јој, бар, нпко не нађо замерке. УНиа бгаћег „БеМаскш с1ег 2оо1о§1е Шг (јје ођегеп К1аззеп с1ег М1ие18сћи1еп а и у Руспји је примљена најспмпатичније. „Рускад школа", св. 4, за април 1894., тврди да су сви стручњачки захтеви у овој књизп хармонпјски изведепи; даје систематика огранпчена на лако разумљиве одредбе. и т. д., п т. д." — Г. Тројановић је исту зоологију. и превео, и, по свој прилици, подне ће је господпну Минпстру на оцепу. 14. Стеван Сремац, проФесор. Из историје, у Уа разреду (23. јуна) рад је врло добар. — Г. Сремац је предавао историју у IV, Уб и VI разреду. — Добро би било израдити карте (дуварске) старих српских земаља. Г. Сремац је предавао српски у 16 разреду. 15. Тјешимир СтарчевиК, предавач. Из литературе, у Уа разреду (19. јуна) рад је добар. Из сраског језика, у 1а разреду (21. јуна) рад је добар. Г. Старчевпћ је предавао Францускп језик у Уа н VI разреду. 16. Тоша АндрејевиИ, учптељ музике. Из музике у свима разредпма (24. јуна), успех је слаб. — Код толпких ђака н сувпше је мали број ђака ове гимназије који уче свирање; па и они, којп уче, већином су богатији ђацп, који могу учптеља п код куће држати. Сиротнпји ђацп не могу да купе ћемане, жице и т. д.; а и што би могли то набавити, послуживање им спречава да и часове музике посећавају. Успех је, рекох, слаб; управо такав да сам једва чекао да се испит већ једпом свриш. Ако би ко морао дуже на испиту да остане, он бн морао уши запушити! — Према свему томе, мишљења сам да тај предмет треба одмах укинути; пама је, у немаштини најиотребнијих учила, стало још до свпрања! Кад све прече потребе подмиримо, тек тада молимо за иевање и свирање! прОовЕтна гдАсиик 1895. г.

ЛЕТОПИС 649

* * * Представке од стране целе колегије. 1-во. Предлог и молба да се у овој гимназији отворп седми разред. 2-го. Предлог да за сваки предмет буде по један удбеник. Садања пак уредба о писању уџбеника да траје највише трп године. 3-ће. Треба створити у Београду један добар физичкп кабинет за све овдашње заводе, тако исто и мпнералошкп, ботанички, зоолошки и хемијски. — У унутрашњости, пак, да сваки завод има најпотребниј е збирке. 4-то. Треба одродити максимални број ђака, који се сме примити у један разред. Том би се прпликом увидело, да би требало отворити још једну нижу гимназију у Београду. Г. Напомене у корист просвете. Још за време мога ђаковања у Француској, а н доцније при одлажењу у Париз. ја сам се озбиљније бавио уређењнма наставе у овој земљи. Благодарећи многобројним пријатељима, које сам тамо стекао, ирикупно сам законе, програме и све оно што се на просвету ове просвећене земље односи. Прошлог Ферпја, бавећи се у Швајцарској, упознао сам се и уређењпма наставе у овога малог, али, као мрави, раднога народа. Њихова аукторитариа хијерархија, која увек правилно Функционише, и њихов пересонал: добро спремљен за свој позив, одушевљен за рад, савестан, одан, жељан и способап да послужи отаџбини, припомогли су да свака од ових двеју земаља лостигне у просвети оне и онако сјајне резултате, који задивљују цео образовани свет! — А како је у нас у томе погледу? Сви знамо, добро није! II ако се и наш народ, преко својих посланпка, никада није цењкао, кад год се тицало ђачких ннтереса и напретка појединих наука, — у опште, кад год се ироевете тицало, — ипак целокупна "наша настава не може се похвалити успехом, бар потпуно добрим. Средњошколска насгава, посебнце, најлошије стоји! — Школа нам је спремпла, до сада, доста, па и много, иодобнцх раденика за поједине нослове; али нам је школа, на жалост а и велику штету нашу, спремила врло мало сиособних раденика за те послове. (Као што се види, ја не узимам, као што многи погрешно узимљу, речи иодобан п сиособан, као ни речи иодобност и сиособност, као синонимпе речи.) И више бп мп времена п простора овога места требало, кад бих хтео предузети да поједине просветне установе у нас упоредим са сличним установама у Француза и Швајцараца., То ћу оставити 84