Prosvetni glasnik

654

ИЗВЕШТЛЈП ИЗЛСДЛНИКА ИА ИСПИТИМА

8. Одредити, што пре, стални надзор над основним школама. —- До сада су, на штсту средњошколске наставе, заревизоре основних шкода слати, у време школског рада, редовнп наставннди средњих школа! Да ли се тиме није причињавадо много веће штете средњошколској настави, но игго се постизавадо користи у основној наставп ?! — Морам да изјавпм, да ми се иројекат закона о надзиравању основних школа, штампан у Просветном Гласнику, свеска за мај ов. год., не допада. У њему се и сувише много подаже на Ђ иедагошку" спрему! Изгдеда, опет по том пројекту, да „педагошком" спремом расподажу и могу расподагатп само они који шшше проФесорски испит по ,чд. 7. тач. ж. зак. опроФесорскпм испитима!" Тај пројекат имап других озбиљних мана; главни преглед сваке основне школе требао би да буде меседа маја и јупа, те да се види годишњи рад и успех шкоде. Док по иројекту. чдан 4, то се сигурно не може постићи. Надзор над средњим школама, по слнчном пројекту, штампаном у истој свесДн, био би бољи, по ипак није без мана (види члан 11). — Како би било, поред директора, уегановлти професорске заменике: у почетку шкодске годиие свака наставничка кодегија одређује, из своје средине, сваком наставнику по једног заменика у случају одсуства ? Ови замениди, иоред замењивања свога кодеге за време одсуства, ималн би Дужност да чешће присуствују на његовпм часовпма и да контродншу да дп њихов кодега предаје по програму и колико је прешао у коме двомесечју; — у кратко, да се узајамно контролишу о тачном вршењу својих дужности и да о томе извештавају директора. Ови заменици да буду одговорнии за оне које замењују. — Директор сам не може увек све постићи у једној гпмназији. 9. Исиити ђачки треба да постоје; никако се ие сдажем са оном господом: наставницима: да ђаке треба преводити у старије разреде према резудтатима годишњих двомесечних оцена! Испити су, у неку руку, коитролл: да ли су наставници нредавади по програму и разумљиво за ђа&е, да ди ђаци удазе са нужнпм сумарним знањем у који виши разред, итд. И ако сам мишљења да испитп постоје, ипак не мисдим да треба да остану овакви какви су данас. Поред већ нознатих мана досадањих испита, да поређамо и ми неке гдавније, које су нам пале у очи ове годппе. Прво, велика је мана прозивати ђаке на пспиг ирстом, или махањем главе, често праћено речима: „Изиђи ти", и са дОдатком: „не ти, но ти." 'Го, одмах, ствара сумњу у осталих ђака: да ли про-

звани ниЈе од кога препоручен иди му председник спмпатише и изазива у ћака мржњу према нрозваном. — Испит треба вршити са свом оном озбиљношћу, коју он и заслужује. Друго, најстрожије забранити наставнпцпма да могу п на испиту показивати своју неваспптаност, назнвљући ђаке ногрдним речима: „хуљо, бубо, жнвотпњо, бптанго, несрећо, па ког ђавола знаш, сад ћу ја тебе цопатн или упецати, ти ћеш добитн једпницу (а посде му да,је тројку)" итд., итд. Женској пак деци: „да опрости твоје лице", иоред горњих и других погрдних назива и „впцева." Васпитаност у наставнпка мора битп увек ако не већа, а оно бар равпа оној васпитаности, која се примећава код бољих ђака. Треће, обратпти пажњу на ђачко писање на таблп. До сада. су ђаци писади на табли врдо рђаво — ругобно — ; цпФре пигау иехатно и без'икакве потребне симетрије и реда ! Четврто, највећа мана односп се на начин исиитивања. Мало је наставнпка, који имају добар начнн испитивања. Главнпје мане јесу: 1-о. Општа мана, да не речем бодест: наставници и одговарају на своја питања; ђацп обично те одговоре понове, измене идп мало скрате. Тада се пре може рећи: наставник иолаже исиит, а не ђаци. „Исппт иије настава". — 2-о. Питања морају бити јаснаигато краћа; она ие смеју бпти таква да ђаку остаје да одговорп јест или није, а још мање таква, да ђака упуте на такав одговор. Нри питању ђака не треба га подсећати на одговор. — 3-е. Често, нарочито у српском језику, ђак, у место да одговори на постављено питање, поиови питање па настави са „нпр." итд., узевши често ма какав стих из народних песама! Често, рекне нешто, па „ тј. и и настави нешто са свим друго да говори! — 4-о. Бедешке заслужене на испиту не бедеже се одмах, но се сравњују са оценама годишњег резудтата, знате: „да му се не нокварн годишњи резудтат!" — б-о. Још не чини се , а треба сви наставници да обраћају највећу пажњу на правилност говора српског језика; и многе друге мане, — ко би их још могао све изређати?! Досадашњим начинима испптпвања ми смо се варали н оцењивали смо неке ђаке са добар и врло добар, које бп требало пре оценити са. слаб. Престанимо једном са тим дошпм начпнима испитивања. Чисто бпх предложпо да се нека правила пропишу за то! — Ђака треба оставити сама себи: да размисди о постављеном питању п да се, према свом схваћању датих му питања, вежба у правилном и логичком исказнвању својих мисди, — а то је, у осталом, један од главних задатака шкодске наставе.