Prosvetni glasnik

школскн

Ове године: и ирофесори зајечарске и они 111 београдсве гимназије оцењивади су своје ђаке „благо" : — добре су оцене „иададе као гњиле крушке!" 10. 0 оделу наставницп. Пошто и у гпмназијама, као у зајечарској, има женеке деце, то се, н>их ради, иостављају учнтељице женског рада и надзора. То ме и навело да проговорим о оделу свију васпитачица лсенске деце, — будућих дома&ици домова српских. За све наставнице свију (основиих и виших) женских школа треба прописати облигатно одело, онако како васпитном позиву њихову п доликује. Наставнице морају, како својим животом тако и оделом, стварати у женске деце укус за што скромнијим животом: за штедаом и чувањем. Наше наставнице требале 6н, у томе погледу, дасу бар нриближно онакве какве су наставнпце у Француској, а нарочито оне у Швајцарској. — Неке од паших наставница, да не речем многе нашс наставнице, својим оделом изазивљу праведна негодовања у публици: ,ајао, и то ми је наставнпца и васпитачица?!" — в Држава плаћа, може да води моду како хоће, а овамо се месец дана није очешљала!" — 11 још многа друга блажија п строжија негодовања! Делећи, у неколико, мишљење публлке, мислим, а и уверен сам, да су овакве наставнице у просвети од веће штете него ли хасне, — за то би их требало што пре из просвете и уклоиити! 11. Сваки наставник мора 1 ) бити , ; у дужности тачанкаосат ." — Својом тачношћу наставницн би допринели школи многе корисги, као: уредан рад у школи; васпитно би утицали на ђаке ; навикавајућн их на тачпост у раду; итд. Да би се одржавала иепрекидност у школском раду, опет понављам, не би било згорег установити арофесорске заменике, којп би морали бити упознати током предавања онога наставника кога замењују. Сваког наставника који, из ма ког узрока, изостане. ови би. заменици могли корисно заменитп не само „на часу" но и у иредавању. Кад је реч о тачности у дужности, пзлишноће бити да паводим историјски иознату тачност толиких научењака и ФнлозоФа, према чијем су одлажењу у „канцеларију" суседи и нознаници њихови своје сатове дотеривали, — као што је био случај, ако се не варам, н са филозофом Кантом. Смем да тврдим, да нп у.једној земљп немачнновништванеуреднијег у дулшости, но што га има Краљевина Србија! Данас, једног чиновника, који има капцеларије од 8—12 сати п од 2—5, можете видетп у вароши у свако време, или, боље рећи, у свако певреме! Престала су она но државу сретна времена, у којима Ј ) Речи мора дати ирави зпачај, а но: треба,може,ако хоће, може, итд., који јој се значат често и погрешно дају у обичаом животу.

летоинс 655

су писана „нзјасненија" одмах после најмањег задоцњења! Лек противу неуредности у дужности нознат је и законом прописан: ,но илати" сваког неуредног чиновиика; тује, верујте, сваки најосетљивији, а то је, по моме мишљењу, и једини лек! Ако и тај више пута унотребљени лек не помогне, онда тек узетп § 76. — Многи, за ствари од мање важности, да нешто буде или не буде, често узвикну: „то је једини спас ио земљу !" Ја бих, више од свију њиХ, имао права да тако узвикнем овде, где је реч о тачности у дужности свега нашег чпновништва. Место тога, — ја кажем да би опо Мпнистарство, које би дотерало све наше чиновнике да буду тачни у дужности и раду, учинило овој земљи више добра но што су га јој учинила скупа сва Министарства за последњпх дваестину годпна! Требало би употребпти сва нужна средства, те да и сви наши ниставници, у погледу тачности у дужности, ирема своме иозиву, служе за иример, пошто их, сада, мало таквих има! Тек тада би и српски Министар просвете, тражећи кредита за побољшање наставничког стања, могао пред посланицима поновити речи једног од Француских министара просвете: „ Именујте ми, госиодо аосланици, коју год хо&сте школу, иа Иу вам одмах казати шта се сада у њој арсдаје, гата се мора аредавати! Ето, за раденике на том пољу, госиодо посланици, ја молим за вашу благонаклону пажњу!" — Тек тада и мп нећемо бити иреваренн у онпм надама, које сваки од нас на просвету полаже! Кад је реч о дужностима , држим да су оба директора послала господину Минпстру све податке о својим школама, — као што се обпчно чини. 12. 0 илати. Опште је усвојено начело: ари аостављсту а унааређивању чиновника треба иазити на одлично владање, сиособност и стручну сирему. И ако је ово начело бпло исказаио и у Уставу од 1888. члан 184 , ипак се на њ, за све време жнвота тога устава, аа и ире и иосле њега, обраћало врло мало палш>е, па — ником нншта! У мало не заборавих да кажем, да су „гажсње" поменутог члана устава, и уопште поменутог начела, захтевали увек само партијски интереси! Од колике ли би огромне користп било по земљу, када би се, по усвојеном начелу, ири постављању и унапређивању чпновника гледало само на школска сведочанства, а не и на партијске „карте?!" Тада бисмо, мислим, сви сложнмје радили на напретку наше земље и срећи нашега народа. Кад бисмо све струке поређали у један серијски ред ио њиховим важностпма, онда бисмо видели да плато чиновнпка тих струка образују један други серпјски ред, чији су чланови испреметани на све могуће начине! — Далеко би ме одвело да