Prosvetni glasnik

НЗВЕШТАЈИ ПЗАСЛАНПКА НА ИСПИТИМА

ређам поједине сгруке и да правим улоређења између плата чиновника тих струка, — п ако имам доста нодатака на расположењу. Укратко, ја мислим да треба већ једном уредити (решити) чиновничко иитане, јер оно одавна ишчекује иа своје праведније решење! — Треба, једном, увести реда у свачему, јер су прекоредности и довеле земљу у ово стање, у коме се сада налази! Што се плата наставничке струке тиче, ја се надам, а и уверен сам, да ће „платно к место, које наставниди буду заузимали по решењу члновнпчког питања, бити узвишеније од садашњега, — да ће оно одговаратп месту оном које наставнпчка струка и сада заузима по важности п позиву своме. — Има наставнпка који су, благодарећи „политпчким приликама", напушталп школу и прихватали се послова, за које су спремни, а неки, богме, и закоје нису спремии; пролазпли кроз началничке собе, веће илате ради, и враћали се опет у школу са началнпчкпм платама! И акоје то, по моме мишљењу, и сада противпо закону о регулисању илата ирофесорских, ипак бп се такве и тима сличне неправилностп најбоље отклопиле прп уређењу чиновничког питања; — тада би престала многа негодовања, која се по свима струкама, па и у просветној струци, јако опажају. Има једна врста спремних наставника, који су већином академнди или њенп дописни чланови, чијим се радовима сви ми дивимо и поносимо; то су сликари и екулатори. Кад су у државној служби они су само награђени учитељским платама?! За сада, ја износим, као ствар врло хитну, да би требало боље наградити све те вештаке, а нарочито оне који су свршили коју од страних академија вештина. Одвећ мала пажња, која се поклањала овим вештацима са надлежае стране, била је главнн узрок те је се спекулатпвни свет слабо и одавао на изучавање вештнна уопште. в. Ђаци. „На млађима свет остаје." Проговоримо и о њима коју реч. 1. Ђаци, многи на жалост, по свршетку основне школе, ие износе из ове оно знање које би требало да изнесу. Многи од њвх, пошто су провели на селу (дакле, ван школе) само три-четпрп године многи, велим, од њих једва знају да се потпишу! Па и они, који изнесу каква знаЊа, често а и сувише брзо поборављају га. Узрок је, по моме мишљењу , што се та знања нису текла равномерно иреко целе године у сваком разреду, — но се дена „кљукала" пред испите на три-четирп месеца. Има

томе и других узрока, но није овде место да говоримо о њима. 2. Ми мислимо да би требало, без иријамног ис.иита, пуштати у гимназију сваког ђака, који је свршпо са добрпм успехом четири разреда основне школе; чак, ако хоћете, за истшне и северо-источне крајеве наше земљс, да ђаца п морају учити бар који разред гимназије. Има више разлога овоме мишљењу; да наведем само неколико: 1-о. Ђаци учврсте и прошире оно зпање које су изнели из основнс школе. — 2-о. Свршивши који разред гимназије, ђаци ојачају и поодрасту те могу, одајући се какком занату, трговини или земљорадњи, лакше и са мање онасности по здравље да поднесу све терете. — 3-е. Досадањи пријемни исппти за гимназнју худе, већином, сиротној децп. Сиротни ђаци, који падну на том испиту, остану коју годину код куће, јер су слаби за занат; тако се п одаду разним кварежима. Богатији ђаци, пак, који падну на том исииту, уче ириватно па обично и аоложе исиит, п то за други разред гимназије ! Овп (тада) и не полажу претходни пријемни испит?! — Најправичније је приматп све без пспита. — Најзад 4-о. Гимназија је са. свим „новсвет" зађаке основних школа. Једаи ђак, који је ма и један разред гимназије учио, стоји према ђаку који је само основну школу свршио, као што стојп иеко, који је странствовао, према једноме који се није макао из рођеног му места. 3. Женску децу примати само у прва трн разреда гимназије, а никако иу више. 1 ) Установити и жепску учитељску школу, која би била на истој основи као и мушка, у којој би женскиње продужило своје школовање. 4. Испитп у првом разреду гнмназије да не буду строги, да су као сада. Али исиити у другом и трећем разреду гнмназиЈе да буду врло строги, како би се за више школовање одабрала најдаровитија деца и она која највећма „воле књигу." Ако се са строгим испитима у IIиIII разреду не би постигао жељени цпљ, онда не бих бпо противан да се установи парочити иснит за прпјем у четврти разред гимназије. — Испитиу вишим од трећег разреда да буду све строжпји и строжији. — Још нешто, све ниже гимназије са четири разреда свести на три разреда, — док се не отворе занатлијске школе; а после ће се радити нрема нотреби. 5. Уредност ђака. —■ Кад већ сваки ђак није у основној школи навикнут на уредност, то га треба на то навићи у гимназији. Сваки ђак мора увек бити ошишан иочешљан; хаљине чисте и лепо прикопчане, п обућу суву и увек чисту носити. ') Просветни Гласник, сеитембар, 1395.