Prosvetni glasnik

662

НАУКА И НАСТАВА

и овоме опеву. Али то и иије спев у обичном смислу, нити се лако класиФикује по познатим обичним врстама епског или лирског цесништва Слободан од веза и граница једног или другог поетског облика, иесник ту иева своје осећаје, љубав онда кад се надао, и љубав коју осећа сад кад је Марину изгубио. Песмаје пуна реминисценција, усиомена, испреплетана је истииски поетским назорима, местимице је савршена лирика, а кадшто песник употреби свој дар да поетски повуче неколико потеза као скицу, нацрт, приче коју кити и улепшава лириком свога срца. Марина је испевана у строФама од десет стихова. Таких строФа има 291 и свака је, по правилу, за се нека мала целина. Стихови су дактилски, трохејски, спондеји и анапести. Та разноликост чини ману у поеми, јер отежава, ремети течност читања. Али је она и једна врлина, она доноси те се не осети монотоност облика нигде, што би без ње, вероватно, било. Између два згодно изабрана мота особито одговара песми мото из Шекспира: »Чини ми се да је видим — где? —у оку моје душе." Оно лепо казује извор и карактер песме. Певајући Татре, знане брегове и долине, шуме, реке и потоке, песник почиње овлаш причати своју љубав, сиомиње меким звуцима поједине тренутке времена, вече, ноћ, говори о својим надама и стаје уједнојкитици с питањем : шта је нада? па одговара: варљиви блесак, несрећних дана неверни син, милостиви непријатељ бедних, срећних година удаљена места: она гони тугу, развије у срцу осећање а ту му и гроб копа, у пламену свом изгори, речима паклакашто збори, али небо не отвори. Па онда у строФи, која се може лако разумети, говори : Могпо Н11 ^уојјсћ ив<; ва ос1г1екпи1, Могпо П11 гики пеЛобШ;, Могпо гш V сИаГку иаГпе иИекпи?, Могпо Ш1 пешИуш оз1;а{, Могпо Ш1 из1;ат 8тас1от ит1ега1:, Могпо т1 21аН1; V зато^е, Могпо т1 21 уо 1; V риз1;асћ гаујега!, Могпо т 1 пегИ V 21Уо{е, Могпо 1111 зећа затећо 2ћић1{: ^ Т ето2по'т1 {а пеГић11! Песник даље опомиње леиу девојку на песме које му је она певала, на венце и

цвеће, снове о животу и на час кад се умешао непријатељ, који је раскинуо њихову везу. Песник се дуго борио са самим собом и — осгао је да живи за народ свој. Он је њу изгубио, и у мислима о ирошлости лута по шумама и познатог нам Хрона и тоне у маштање о својој љубави, кад му се из воде јавља вила — Марина, која му нежно говори о прошлим данима и жаркој љубави њиховој, прича му о својим вилинским дворовима од кристала и моли га да остави овај нелагодни свет па да с њом живи у вечној љубави. Он гори љубављу, али се и сад задржава у свету само као родољуб. Песннк сејошједном састаје с Марином и то на врху Татра, на месту „ Чертова Свадба." Ту у ноћи виле играју своје коло и веселе се. Само је Марина тужна те се склања к вилској царици, али се у њој буди прекинута љубав и она одлази песнику, који јој се јавља нред очи, те га моли да се саставе у вечној љубави. А дух песников, склањајући се од овога овета, налази живота у тој љубави и у љубави према отаџбини. Пеоник се опрашта са земљом и сад му је љубав према народу и према Марини једна љубав заједничка, па се с Марином још једном враћа мислима на прошле часове и свет, и завршује: Маппа тоја ! 1;ес1а 1;ак зте ту Јако Ие ћогле р1атепе, Јако Ие куе1;у па сМаЛпеј гегш, Јако Ие Љаће катепе; Рас1аји ћу1егс1у, ај ту раЛпете, Уас1пи ±1е куе1;у, ај ту гуМпете, А к1епо1;у ћгис1а кгује: А1е Ие ћу1егс1у ргес1са 8У1еШу, А рекпу иуо1; Ие куе1;у м1у, А (Натап! V ћгис1е пегћшје! И ако је у основној замисли Коларова поема дала Слатковићу миг, како ће у једној песми изнети мене своје љубави, ипак се с( Марина" сматра као дело пуно ориђиналних одлика, које јој дају доказа да је створ истинског песника. Песничке лепоте „Марине" критика ставља више Коларова спева, и налази, да облици у којима песник износи своје поетске мисли и поједине сцене песникове љубави — онако како се у делу на особит начин изводе — узносе »Марину" на општесловенски Парнас. Тек у општој идеји Колар