Prosvetni glasnik

ДОБА ЉУДЕЕШТА ШТУРА

663

превазилази Слатковића. Колар је уметник, Слатковић поета. Револуционе године провео је Слатковић у свом месту, помажући народно дело и патећи за то од непријатеља народних. Грохота је у Детванским горама, а ту је чист елеменат народни дао Слатковићу прилике да сам народ још боље позна и проучи. Радећи и даље на књижевности, Слатковић је одлучно био на народној страни и у доба разочарења, кад су многи биликлонули духом. Тада је својим прилозима помагао излажење појединих алманаха и стајао у вези с радницима књижевним. Слатковић је умро 1872. год., искрено ожаљен целим народом, коме је већ био добро познат. У другу периоду његовог рада, одЈ 848. до 1861. кад је у Бањској Бистрици издан зборник његових песама, долазе поред ситнијих лирских песама — међу којима је особито лепа песма у којој се соко разговара са зором («Летео млади соко (< ) и поздравна песма алманаху ,,Липи" — падају и два његова спева: „Детван" 1853., и „Милица" 1 858. Детван — означује становника детванских гора, чији је живот дао Слатковићу градива за леп повећи спев. »Детван« је подељен у пет одељака, који скупа износе 249 строФа величинеи облпка као и строФе у „Марини", а садржина му је у кратко ова: Мартин — Мартинко — леп словачки младић, одлази у гору, остављајући се младићског весеља, игре и забаве. Идући по гори спази једном како се неки леп соко залете с висине и зграби младог зеца као плен. Мартин својом џидом убије сокола и ослободи јадног зеца. У путу наиђе на своју драгу Јелену коју су напали два разбојника. Он једног убије а други побегне, па се с вереницом врати кући, где сазна да је соко био Краља Матије. Мартин пође да се исповеди Краљу, који га прими лепо, опрости му и поклони коња за то што је убио опасног зликовца. Мало доцније долазе у његово село краљеви људи, који врбују младиће за војску веселећи се с њима, певајући и пијући — сцена која је и Јанку Краљу дала грађу за лепу баладу. Мартина то не превари, али га они позову у име краља и он одлази те ступа у краљеву гарду, али с

погодбом да му је слободно остати у народном оделу, и имати уза се своју џиду и — Јелену. Ако је „Марина" и у основи и у појединости скроз субјективног карактера, »Детван" је, на против, чисто епско дело, пуно сцена из народнога живота, вешто утканих тако, да се „Детван" сматра за једну од најбољих песама Слатковићевих. „Милица® је песма из живота српског народа под Турцима, а предмет јој је љубав између младог Србина Јеврема и лепе Мнлице Ту љубав турска сила раскида, Милицу београдски паша украде, да би се осветио Јеврему што је побио неке Турке у једном хану београдском, пајешаљесултану у Цариград, где Милица тужи, докје Јеврем не ослободи и ускочи у Црну Гору, те отуда четује. Црној је Гори Слатковић посвегио и једну од бољих својих лирских песама. Слатковићу је, крај свег његовог одушевљења, недостајало познавање српских прилика, и онда је лако појмити шта оскудева у овом спеву, у коме иначе сваки стих показује песника. ■Говорећи о његовој поезији, треба поменути да је^он и год. 1861. у издању свог зборника штампао повећи број нових лирских иесама, теје тиме појачао свој утицај на правац уметничке поезије у Словака. А то није тешко било учинити и једном онако лепом песмом као што је „Анђео покоја." Исте је године у елегантном издању изишао и снев Слатковићев „Светомартинијада". Овај јеспев означен као „народнп епос«, али то треба разумети с-амо но основи, јер је обрада чисто уметничка па је и тенденција представник онога што су најчеститији синови народа словачког желели и мислили. Подељен у три одељка, спев овај описује стару борбу за веру и словенство и важи као најзнатнији поетско-иолитички рад Слатковићев потоње, треће периоде. У литерарном пак погледу бољи му је »ГроФ М. Шубић Зрињски«, последњи спев Слатковићев. Изричући суд о поезији Андрије Слатковића, ваља имати на уму, да је он стајао под утицајем оног правца који је у песми засновао Бајрон и коме се Слатковић поклонно читајући много Пушкина. Овом ру1 ском песнику он је посветио и једну песму, величајући дух његов.