Prosvetni glasnik

670

НАУКА II КЛСТАВА

то немамо још никаквих ближих отатистичких података, из којих би се могло видети тачније, колико вреди која школа. Ну ми ћемо ипак овде навести, да су за школску годину 1889)90 износили трошкови за све РиђНс Е1етеп1агу 8сћоо1е (јавне основне школе) 7575439 Фун. стерл., = 189475000 динара. Ову суму покриле су 164000 фун стерл. из задужбина, 759000 Фун. од добровољних прилога, 1940500 Фун. од школарине, 1320000 Фун из општинских приреза (за онштинске школе), 3289285 Фун. из др-

жавне касе, а остатак из разних других прихода. Од ових целокуиних трошкова за 1889Ј90 год. долази на школе англиканске државне цркве 3115914 фун., уелсијанске 244971, католичке 331919, дисенгерске 508788 и на општинске школе 3373846 фуп. Колико је покупљено новаца на имо основне наставе у Енглеској за 1889. год., види се из ове таблице (најновији објављени извештај):

Шноле

од задужбина школ. прирез

добровољни

од шкодарнне

од добротвор-

државна помоћ

разни извори

Укупно

прилози

них друштава

Бнглеска дрква

138118.5.2

589640.14.1

865515.11.3

31643. 6.—

145542?. 2.3

35553.18.3

3115913.17,—

Уелсијанци • •

529.7.8

17253.

1.5

103614.13.10

2229.18.7

117841. 1.6

3502. 3.3

244970. 6.3

Римокатолици •

2291.7.7

70911.10.9

81213.13 7

10887.12.3

165485.16.2

1129. 5 5

331919. 5 —

Британ. и друге

19148.7.4

79723.

5.9

171485.14.1

3847.18.11

228251.14.10

6332. 5 3

508789. 6.2

8сћоо1 Воагс! •

3973.19.5 1320487.15.1

1141.

6.1

659382.19.3

10724.14.7

1322264. 9.6

55871.14.6

3373845.18.5

Свега : 164061.7.2«. 1320487.15.1 ф . 758699.18.1 «. 1881312.12.-«. 59333.10.4 ф . 3289285.4 .3 «. 102389.6.8 «. 7575438.13.7 «ун.

■ 1 0 1 / г на уче-ГД на уче-

Другим речима, износили су трошкови за ; васпитање у Енглеској и Уелсу у општин- 1 ским и добровољним школама укупно: у 1871 фун. стерл. 1 — 7 — 5 за ученпке годишње; у 1879 Фун. стерл. 1 —16ника годишње; у 1885 Фун. стерл. 1 — 19 ника годишње; у 1890 Фун. стерл. 2—4 — 6'Д на уче-| ника годишње у добровољним школама; у 1890 Фун. стерл. 2 — 6—6*/ 2 иа У ч еника годишње у општинским школама. Да спомеиемо овде још и то, да школска акомодација једне општинске школе износи просечно 397 деце, а једне добровољне само 242 детета. За ваљаност школа може нам послужити као доста сигурно мерило добивена државна помоћ. Школе државне цркве добиле су просечно за сваког ученика државну иомоћ од 17 шилинга и 5 Ј / 4 пенса, школе Уелсијанаца 18 шилинга и 0 3 / 4 пенса, католиКа 17 шилинга и 4'/ 4 пенса, дисентера 17 шилинга и 11 пенса, и општинских школа 18 шилинга и 5 3 / 4 пенса. Из ових се бројева види, да световна настава у свима добровољним, као год и општинским школама, у целој земљи стоји готово на подједнакој висинн — неочекиван резултат, кад се има на

уму нелика разлика мзмеђу вароши и села, п нередовно похађање школе код деце. Сад нам се ваља осврнутп још и на једну другу врсту елементарних школа, ириватне школе, којих има у Енглеској велики број. Као што смо већ поменули, настава је обавезна; али је овој обавези дат у толнко простран обим, што је родитељима потпуно остављено на вољу, на који ће начин они васпитати своју децу. Настава може бити у јавним или приватним школама, или у породици. Да полажу међутим нарочити пспит, као што го наређује н.пр. Француски закон, кад се дете учи код куће, енглеска деца нису обавезна. Родитељи ваља само да јаве, како се и где васпитава дете. Докле какав васпитни завод не добива или не тражи никакву државну помоћ, дотле је он приватна школа; државе се не тиче ништа ни каква је управа у тој школи, ни колика је школарина, нити води ма какав било надзор еад васпитним радом и моралним утицајем на ученике, нити у опште хоће да зна на каквом је гласу једна таква школа. То је све остављено искључно родитељима, за које се претпоставља, пошто они, у најмању руку, припадају бољем средњем сталежу, да су сами кадри да узму на себе потпуну одговорност за васпитање своје деце. Овде сејављају, као и на многим дру-