Prosvetni glasnik

0 ЗЕМЉОТРЕСИНА

677

Нпје једна једина одређена снага, која се у унутрашњости земљиној налази, која би пропзводила земљотрес, већ се земљотреси састоје од једноликих дејстава врло различиих узрока. Земљотреси се могу понајпре подедити у две велике групе, и ми ћемо једну називати вудканским, а ДРУ Г У невулканским земљотресима. Вулкански земљотреси. Вудкански земљотреси ограничени су на ман>у или већу околину жпвих вулкана; они зависе од стања вулкана и стоје у највећој зависности с врстом дејства њиховог. У колико је вулкан живљи, у толико се земљотреси обпчније и многобројније дешавају, и јачина њихова понајчешће, и ако не увек, стојп у размери са степеном ерупцпоног дејства. Врло често не сумња се баш ни најмање о томе, где је почетак земљотресу, пошто се земљотрес дешава непосредно на вулканском брегу најјаче и с даљином овога све више и више слаби. 0 грдном броју вулканских аемљотреса, који се доиста дешавају, човек се обично вара тиме, пошто број свију слабијих потреса на врху вулканског брега или пак на самом конусу, где је дејство, осгаје огранпчен, и зато их само случајни посматрач осећа, који је могао ближе доћи. Ипак има вулкана, чији је врх одузет трајашним дрктањем и њихањем читавим данима, недељама па и месецима за време њпховог ерупционог дејства. — Јачп земљотреси наступају у време мировања каквог живог вулкана впше или мање чешће на падинама његовим, и у околини дешавају се пак и пред излив његов и за време првога дела излива небројено пута. Убрзо једно за другим задешавају земљу јаки потреси, а и за време прекида ерупције прожима је трајно и тихо дрктање и њихање. Више су се пута поновили случаји, дајеоколина каквог вулкана, који се ретко излива, нред почетак велике ерупције, задешена земљотреспма по годину дана, и да ти земљотреси тако страшну снагу развијају, да њихове пустоши шта више далеко превазилазе пустоши вулканске ерупције. Прва велика ерунција Везувова, год. 79. по Хр., предсказана је јаким мало ирекинутим земљотресима, који су на неколпко година пре те појаве отпочели, те су год. 63. по Хр. били тако јаки, да су позпате вароши Херкуланум и Помпеја сасвим порушене, које су доцније ерупцијом затрпане. После тога до душе наступила је тишина, само су у мањем с.тепену отпочели земљотреси поново 23. августа 79. по Хр., па су опет достигли страшну јачину, и 24. августа под јаким потресима десила се п позната катастроФа. Почетак ерупције Тембора био је скопчан с тако страшним земљотресом, да су произведене пустоши не само по околним острвима, већ се је и море јако узбуркало, да се је, као при највећим појавима те, врсте, од обале повукло па као јак талас јурпуло на копно те је собом однело куће и дрвеће, а чамце и лађе разбацало је далеко по суву.

Пред велику ерупцију вулкана Гелугунга, 8. октобра 1822. год., пису се до душе догодили никакви трајашни земљотреси, само по подне, у тренутку када се појавио из кратера црн стуб дима, отпочели су најјачи земљотреси, и нека громовита тутњава изађе при том из вулкана. Њихања земље беху тако јака, да су многи од бегунаца падали п откотрљавали се куд који. Еад ерупција престаде, наједаред истог дана још у вече беху се и земљотреси свршили, и по том наступи ретка тишина; четири дапа после тога, 12. октобра у вече, отпочеше поново ерупције а с њима и наЈЈачи земљотреси. Премда се мпрно дешавају и саме поједине велике ерупцпје, то ипак има једва једне једине, која прође са свпм без осетних земљотреса. Приђе лп се пак ивици кратеровој каквог вулкана, када му је дејство умерено и када је кратер пун лаве, то ће се често видети узрок земљотреса који осећамо, ако није развијање паре сувише јако и ако нису самп догађаји у дубпни кратера тиме скривепп. Кад се погледа у кратер, внди се, да усијана лава кључа. Полагано се надима растопљена маса те јој се горња површина диже све више и више, и с пуком или потмулом праском исколута се у вис бела кодичина паре, и истог тренутка осећа се, да земља под ногама дркти. Пара се пење у вис пз кратера као бео облачак, те се по том одмах по ваздуху растури или се у велике парне стубове присајединп с паром многобројних #умарола. Често избијају кроз даву нови облаци паре и често се њиха врх брега и одржава се у постојаном дрктању, докде парни смотуљци брзо један за другим издазе. Ако су нак развијању паре препреке тако велике, да се само експлозивном снагом могу отклонитп, тада се земљотреси појачавају тако јако, да је и дуже бављење немогућно у близинн ерупционог дејства. Мали вудкански земљотреси личе на потресе, који се осећају при пуцњима топова иди слабих експлозија. Једнака дејства овде имају и једнаке узроке. Има пара или гасова затворених и с таквим напоном, који својим нагдим ширењем ремете равнотежу и производе потрес. Не можемо узети да постоје још какви други узроци за вулканске земљотресе сем напона пара и гасова, који, видимо, да потресају дуварове кратера. За ово нема основа како у особитим својствима при наступању ових земљотреса тако ни у самој појави ерупције. Ако се пара находи скупљена бдизу отвора ерупционог канада под кратером, и ако она према томе има да продре прпдично танак сдој растопљене лаве, то ће се услед тога потрести само врх иди, у најбољем случају, само горњндео брега. То су најмногобројнији и најслабији вулкански земљотреси, који се већином и не осећају. Ако се мак скупи пара дубоко у ерупциопом канаду, па можда н у средини његовој, иди при подини брега, то та пара има да савдада много већу тежину стуба лаве, који јој спречава излазак. Подуже траје док пара добије потребну напонску