Prosvetni glasnik

НАУКА

И НАСТАВА

снагу, да би се ослободила. На тај начин изазвати земљотресп до душе су ретки, али, пошто се на све стране простру, обухватају сав брег до подине п одликују се често већом јачином. Ако се пак тачка скупљања паре налазп још дубље, од прилике у нпвоу околине, па којој се и брег уздиже, то сепарајош теже може ослободити, јер јој треба још јачи напон. Тада се потрес не осећа само на брегу већ к по оближњој околинп. У кратко рећи, у колпко је дубље под површином земљином она тачка, где се пара скупља и тежи да се ослободи, у толико се и већи потрес производи при изласку пара и гасова из кратера. Тада зависи само од напона, од природе стена и од састава слојева, да ли ће се земљотреси простирати даље пли ће биги спречени. Хемпчар има покаткад прилике да посматра слпчно дејство пара, које може датп јасну представу о начину, како земљотресе производе паре затворене лавом у ерупдионом каналу. Ако се находе сличнп гасови или паре под великпм притиском у каквој затопљеној стакленој деви, то ће дуварови те цеви мирно издржати велики притисак све. дотле, докле год све остане непромењено. Напротив пак често се појаве експлозије у тренутку, када се цев отвори. Цев се је противила притиску који је дејствовао изнутра на поље, па чим се тај притисак уклони отварањем цеви у ма којој тачки, одмах постаје велпка неједнакост у напону, пошто гас прима на отвор обичан атмосФерски притисак, а на другим местима те- исте цеви влада још онај пређашњи притисак гаса. На тај начин постаје струјање кроз цев , које се таласасто простире те се услед тога стакло распрсне. Ако јв пак притисак сувише мали да би раздробио суд, то се у пему осеЛа само потрес, који одговара земљотресима. Исти се ресултат добива при парним махинама великог притиска, које се великом притиску противе сасма добро а понегда се и распрсну, кад се пара пусти. Ово је све сасвпм слично дејству пара код живих вулкана. Дешавало се је много земљотреса, међу којима је било и таквих, који су подуже трајали и који су били из груие вулканских земљотреса. 24. декембра 1866. године осетио се умерен земљотрес на азорским острвима, а најјаче у Серети. 2. јануара 1867. г. опет се је догодио земљотрес, и од тога се дана за дуго понављало дневно више потреса. Познати вулкани ових острва ипак су савршено остали у мпру п непроменљиви тако, да изгледа, као да вулкани не производе земљотресе. 15. марта наступила је тишина, која је трајала до 15. апрпла. После овога отпочели су земљотреси поново и дешавали су се све чешће и јаче тако, да се је у другој половини маја просечно дешавало дневпо по стотину земљотреса. Од 25. ист. месеца нзгледало је, као да се земља нијевише смирила. Први јуни одликовао се врло јаким потресом, и у вече тог истог дана појавила се је велика подморска ерупција између острва Терцере и Грациозе од прилике на девет миља од Серете, где су били најјачи земљотреси. Ерупцију су пратили слабији земљотреси, који су ослабили у почетку

| саме ерупције. 7. јуна свршила се ерупција, те су се само слаби земљотреси дешавали увек с подужим прекидима. Од 27. јуна до 18. августа земља је била у потпуном мировању. Последњег дана појавио се је још једаред јак потрес и тимејесвршен земљотрес. Године 1868., Фебруара 11., отпочели су јаки земљотреси у једном вулканском пределу Централне Америке на затону Фонсеки. До 17. Фебруара набројано је до 200 јакпх потреса. При томе се није ни најмање променио оближњи живи вулкан Козегвина. Од овога дана земљотреси су били тако многобројни , да се нису могли избројати. Потом се је десио 28. Фебруара излив на Конкагви једном од врхова, који се издиже према Фонсеки. Овај брег пзгледа као да је био неки стари вулкан; он се није изливао од кад се зна за те пределе, те с тога и нпје био познат као вулкан. Докле год се није појавила еруиција трајали су земљотреси, премда су све више слабили. Џиновски вулкан Мауна-Лоа увек се је изливао, и ако су велике ерупције наступале с времена на време. Острво Хаваји, на коме се тај вулкан и находи, често земљотреси задешавају као и целу групу сендвичких острва. Ну ипак год. 1868. били су земљотреси нечувени по свом великом броју и јачини. Они су отпочели 17. марта, и у току од десет дана десило се преко две хиљаде потреса; једно је село порушеио и погинуло је више стотина људп. Одмах за тим отпочео је и један од најстрашнијпх излива вулкана Мауна-Дое. Најјачи потрес десио се 2. априла. Обарао је људе и жпвотиње и бацао их тамо амо као лопте. Тада се је одвалила грдна маса стена код Капаноле, те је прекрила ведпки нредео. II 4. априла, када су читаве реке лаве избиле из вулкана, били су изванредно јакн потреси. На хиљаду места распукла се је земља и из широких пукотина изливао се шљам у толикој количини, да је једно село нретрпано са свима својим становницима. Море се новуче од приморја па се по том изли на обалу рушећи све што је захватило. На Хилу, које је било најјаче задешено земљотресом, земља се није смирила за читаву годину дана. До Фебруара 1869. г. дешавали су се иепрестано потреси за потресима и многи су со дани одликовали врло јаким земљотресом. У кавкаском срезу Кобистану тек се 1866. год. сазнало за вулкан Дегнех, који је отпочео 11. августа једним велнким изливом и који до таданије посматран, јер пзгледаше да је угашен. Лава је избијала на стотину места и по целој околпни разливала се заједно са шљамом. За време ерупције земља се је потресала чак до Зурнабада, ТиФЛиса и Јелисаветопоља. По свршетку ерупције земљотреси су се осећали чак до Шемахе; годпне 1872. одликовали су се у земљотресима месеци : јануар, март и јули. Невулкански земљотреси. Као год што пма вулканских земљотреса, без сумње, исто тако има и невулканских земљотреса. Њих производе тако многоструки узроци, да сваки поједини од њих треба иодврћи особитом истражи-