Prosvetni glasnik

штачка (актнвна) пажња посао васпптања и дресуре " (стр. 73). До које су мере непречишћени појмови о хотимпчној и нехотпчној пажњи код г. ппсца пиди се из ове реченице: „највећи ступњеви у развоју природпе и вештачке пажње представљају два негативна иојма ." (стр. 74.). По г. писцу у развоју вештачке пажње има три периода. „У првом периоду васпитач утичепа дечје осећање страха и себичпе тежње, а корпстећи се нримамљивошћу награда, утиче па симпатичка осећања и ириродну радозналост, која се највише срета у деце." У овом нериоду, дакде, васпптач утиче и на страх и на себичне тежње и на осећање симпатије и па радозналост својих васпптанпка! Ово се не може друкче крститн до збркапост појмова! —• У трећем периоду вели писац, да је ват спитна сврха постигнута, кад васпитаник „под утпцајем интереса, частољубља и сдавољубља и даље продужује рад на који се већ навикао" (стр. 76). Врло моралла. ова васпитна сврха, заиста! На стр. 81. стоји ово : „пажња се јако заморава од усвајања, памћења, прерађпвања и комбиновања раздичних представа. С тога се захтева, да је распоред часова тако удешен, да ђаци не уче некодико часова један истп иредмет, а тако исто ц сродне нредмете, као што су на пр. адгебра, геометрија, геограФнја, историја и Језици." По ппсцу су, дакде, адгебра, исторпја п језици сродни предмети! По г. писцу, ведику погрешку чини онај иаставник, који „у садржај предавања уносп папомене и приче као епизоде." Међутим, сви педагози ирепоручују , да се, нарочито код сувопарнијих предмета , унесе и по каква занимљива прича ради освежавања саме наставе. Да споменем још пекодике крупније недостатке пз осталих глава, па да завршим свој реФерат. У гдави шестој 6а стр. 104., говорећп о васпитачевом примеру, г. писац вели да се његово дејство оснива пскључиво на нагону ка подражавању. Међутим то јс погрешпо. Примером се утнче не само аа поменути нагон него и на осе&ање. Тпме, хнто се детету морално добро показује т сопсге^ надражује се његово морално осећање у велпкој мерп,^н>егово^пнтересовање за морално добро постаје' много живље, а. тиме се његова воља скреће правцем доброга. У том смпслу вели Платоп: „Врлиии се можемо научитп тек средством врлипе, пошто њена појава изазива љубав и тежњу за њом." При завршетку рећи ћу још ово. Г. писац је изоставио много што шта, што се пначе надази у

свима дедпма о шкодској дисциидпни. Тако, на првом месту иије ништа говорио о послушности, а то је велпкп недостатак, јер се без послушностп добра дисциплина не да ни замислити ; неки јој педагози придају, можда с правом, тодику важност, да је изједначују са добрим васпитањем. Исто тако ништа не надазимо споменуто о развијању побожности, о неговању родољубља, о развпјању и јачању савесности н т. д. А то су све ствари, које имају далеко већу важност него на пр. то, да пажљиви људи имају напућена уста. Остаје ми још да кажем штогод о језику овога дела. Ни ту нисмо ни мадо задовољни. Пре свега цедо се дедо одлпкује нејасношћу сгила. Навешћу, као доказ, некодико примера. На стр. 54.: „Дпсципдиповање ума састоји се у правидном понашању према можданој маси и живцима." Стр. 68.: „Пажња није нарочита моћ духовна пди стручна подобносг, него је пзвесно интедектуално стање, које у свести преовлађује услед сложенпх узрока, од којих опет зависи кратка иди дуга напрегнутост умнога рада, који је у једном извесном правцу упућен иехотично (пасивно) иди вољио Сактивно)." Стр. 72.: „Рад неке мисли у нервнпм основима ствара модекударну промену, која се по нервима простире до њихове пориФерије, или бар до гангдија, чпја осећајност због овога расте." Стр. 84.: „Свако осећање живље усвајамо, кад иосле њега одмах добпјамо са свим негативно осећање (н.пр. радост после жалости, смелост после страха и обрпуто). С тога је у ироаитивању иотребно, да наставник не казује решење задатка, него да сами ученици до њега дођу." Стр. 37.: „Сви се савети могу просто и природно казати, као што о томе и само дете говори." Стр. 79.: „Утисак, који је са свпм непознат, нема потребну тачку, номоћу које би се могао спојити с асоцијацијама представа., које се чувају у свести." Стр. 116.: „Надзор јескупсвих посебних мера у шкодској дисдиплпни, јер системски управља дечјим телом и душом," и т- д., и т. д. Исто тако има и доста граматичних погрешака као: „стављен у таквпм погодбама", ,лењ", „лењост", „заподозрен", „смета развој пажње", „смета правилно усвајање", „да у њему (ђаку) утврде (родптељи) аукторитет и поверење према наставницима", „човек се моаге доста васпитати на рад", „унисући", „исцрпљен", „акроматској Форми" (у место акроаматској Форми") „изломи прозор" ит.д.