Prosvetni glasnik

86

На оспову свега реченога моје је мшшвење, да се дедо „Методика школске дисципдине" не може препоручити за школске књижнице ни за употребу онима, који изучавају по школама педагошку науку. 4. јануара 1896. год. У Београду. Главиом Просветном Савету вазда па услузи Свет. М. Макеимовић с. Р. предавач Учит. Школе Према реФератима поменуте г. г. реФерената Савет је одлучио: 1., да се ово дедо не може препоручитп за оно за што је понуђено ; Н А У К А И

0 ВАЖНОСТИ ТЕКТОНСКИХ СПОМЕНИКА ЗА ИСТОРИЈСКО ИЗУЧАВАЊЕ Говорио 14-га јануара 1896. године, на слави Св. Саве у Великој Школи у Беотраду, ^ЉиХАИхЛО јЗАхДТРОВИЋ. цроф. Вел. Школе. Из сјајног кола радова Св. Саве за добро српскога еарода дотичемо се данас једнога, да бисмо имали драгога повода спомињати име његово оном дубоком захвалношћу и високом поштом, коју Св. Сава, као свестрани народни добротвор, заслужује; да бисмо, поново сећајући се његових радова и заслуга, загрејали се племенитим осећајима и тежњама за опште добро, и да бисмо се од њега научили оном погледу и раду, којим се укупно и подједнако, једном снагом, једним правцем и једној сретној сврси, воде све стварне и духовне чињенице у животном склопу једнога народа. Великим и крепким духом својим схваћао је и постављао себи белегу за рад свој; ошгрим и поузданим иогледом мерио је прилике за своје велике намере, и снажном и издржљивом вољом прибирао је све удобне снаге за њих, те је тако Св. Сава

2., г. г. реФерентима одређено је у име хонорара за реФеровање свакоме по 50 (педесет) динара. X. Прочитано је писмо г. Милоја Влајића, проФесора, који је изјавио да се не може примити прегледа Буквара за основну школу од г. г. Ст. Чутурила и Мих. Јовића, учитеља. Савет је одлучио: да се умоле г.г. д-р Ђорђе С. Ђорђевић, ванредни чдан Савета, и Димитрије Путниковић, учитељ, да изволе ове Букваре прегдедати и о њпма Савету реФеровати најдаље до конца марта ове године. С овим је свршен овај састанак. Н А С Т А В А успео био, да српском народу створи основу за његов углед и признање с поља. У обиму његова многострука успешна рада јављају се све оне разноврсне бриге о одржању, развијању и јачању државе, које су данас подељене међу читаво коло старатеља о народном добру и напретку. Светог Саве рад обухвата читав програм једне државне управе. Делања његова на разним пољима народних и државних потреба проучавана су и признавана са разног гледишта, од векова до данас. Свакад му је при томе одавана хвала, како од смирена и побожна последоватеља његова у раси, тако и од световног, озбиљног и праведног проучаваоца његових радова. Светог Саву знамо и славимо као утврдитеља српске цркве, као основатеља књижевности, као учитеља народног и као обновитеља државног угледа и државне моћи. Али обиље његових подстицаја за. разне појаве у животу народном и његов утицај на развиће њихово, није исцрпено. За посматраоца народа као целину, у којој сваки део има свог, самим организмом одређеног, места и одређеног судела у