Prosvetni glasnik

0 ВАЖНОСТП ТЕКТОНСКИХ СПОМЕНИКА ЗА ИСТОРИЈСКО ИЗУЧАВАЊЕ 91

погледе своЈе подЈеднако распрострла на све знаке народнога рада у давнини, и која их је све вешто и поучљиво сложила у верну слику народних смерова и успеха на пољу вере, образованости, знања, умења и политике. О таквој историји у нас још не може бити спомена, јер још нема наука, које јој дају градива, потребног за такву слику. Нема још археологије, која смерове на пољу архитектуре, скулптуре и живописа проучава и по научно оцењеним примерцима успехе обележава; нема још широких истраживања у смислу културне историје, која основно и утврђено излаже склоп и стање државе, вере, литературе, уметности, заната, трговине и породице. Истина је, да су већ неке појаве из свестраног народног живота проучаване са гледишта државничког, правног, верског, литерарног и културног, али је тако стеченог градива по коликоћи својој до сад мало, према ономе што још чека да се дигне и обради за поуздану историјску употребу. Ток испитивања у нас често застаје. Њиме до данас пречишћени податци тек су као поједини, усамлзени, по башти историјског истраживања раштркани цветови, који погледу још не пружају поље посуто обилним, складним бојама. Ни свету облика није се до данас већа пажња поклањала. И на њега је само по који поглед падао , и из његовог је врта ио који цветак загледан, па опет остављан. Многи и озбиљни радови око истраживања, пречишћавања и уређивања разноврсног историјског градива чекају на своје посленике. Најкориснији би им били онакви, који би све знање и све време своје могли само њима посветиги, а не бити им ретки и кратковремени посетиоци због другог занимања, које им налаже служба у друштву. Посао око проучавања, оцењивања и објављивања наших старих писаних споме-

ника, са гледишта Језика, књижевности и историје, налазио јераније, а налази и данас, приличан број преданих и спремних учесника. Филологија, познавање старе књижевности и расветљавање тамни^ места у историји потпомажу се и појачавају поступно новим писаним наласцима. Ови би успеси, црпени из писаних извора, јамачно и у нас, као и у других народа, могли бити потврђени, појачани и проширени податцима, који би се могли прибрати са наших старих тектонских споменика. Покушајмо да видимо, каква би од прилике била жетва са њих. Покушавамо само и кажемо »од прилике" зато, што их слабо познајемо; а да их толико познајемо , колико заслужују, знали бисмо им већ и праву научну цену, те не бисмо данас латили се само покушаја, као што не бисмо ни повода имали данашњој овој речи. Отпочнимо с оним, којима се признаје прво место, с уметничким споменицима, архитектонским, скулитурским и живонисним. Архитектура, скулптура и живопис, редовно се виде у нас спојене на црквеним грађевинама. Од великог броја ових у српској Краљевини и по осталим српским крајевима веома је мален део до данас проучен. Споменици ове врсте најбрже се и најуспешније изучавају гледањем њих самих стручним оком, или из поузданих стручних снимака. Од чести могу сазнавање њихово иотпомоћи ФотограФски снимци или саливци појединих архитектонских и скулптурских делова од гипса. Са световних старих грађевина у нас, са дворова, кула, градова, мостова и других споменика ове врсте, није зналачко око до сад ни толико података збрало, колико са црквених грађевина. Па шта бисмо могли са познатих црквених споменика читати, узимајући по стручњачком обичају у обзир спољни и унутарвви облик њихов, градиво од којег су и начин 12*