Prosvetni glasnik
92
НАУКА И НАСТАВА
израде, и имајући ири томе пред очима не само веће и богатије цркве које су подизали владари или властела, но и оне мале какве су подизане по селима? На њима свима опажају се допадљиве сразмере; разлолши, органски и конструктивно оправдани склоп саставних делова; укусна употреба градиваирема његовој боји, и брижљива израда како зидарска, тако и каменорезачка. Све те лепе белеге доказ су карактерности, ваљаности и одређености, како оних који су градили , тако и оних за које се градило. Студеница н. пр. својим одличним градивом, својим отменим кројем и лепим сразмерама, својим укусним и вешто резаним шарама, својим пуним утиском уметнички смишљене и уметнички изведене грађевине, може само да потврди отмене особине у духа Немањина. Карактеру му, осим других, значајни-х белега на њој, одговара, што на себи носи и знаке византијскога стила, и ако је по свом распореду и кроју сродна западном каквом обрасцу. Зидао је јамачно какав Которанин. По већој разноликости у основу и опољном изгледу наших ранијих цркава — из XIII и XIV века — и по њиховој знатнијој величини, даје се закључити на боље и повољније државне и друштвене прилике, које трају до у време Стевана Високог. Од почетка XV века цркве су сразм^рно малене; а по кроју основа и спољног облика јако наличе једна на другу. Тако су доказ усахнулог живота на пољу грађевинарства, гато је опет у природној вези са општим по развитак неподесним приликама. Услед ових израдилачка ваљаност поступно је попуштала; уживање у боји градива и у допадљивој употреби истога трајало је донекле, па се и оно изгубило, кад бејаху наступила, како се у натписима по неким црквама вели, »тешка времена«, кад се пи градиво није могло више набављати по ранијем укусу и обичају.
Осим ових општих, у великим потезима изложених , значајних особина у старих црквених грађевина, које нам иружају података о стању доба из кога су, има још и других, које су поглавито везане за поједине грађевине. Све раније цркве скупа сведоче, да је техничко умење оног времена било добро; да је уживање у грађењуцркавабилознатно; да се није тражило велико обиље у архитектонским Формама. но да је градиоце задовољавала лепа простота; а лепа простота у истини је цењена архитекгонска врлина. И ово је једна значајна белега за оцењивача једнога доба и народа. И друге две уметности, живопис и скулптура, могу нам давати обавештења о општим народним приликама Стари српски црквени живопис, грана византијског, показује неке иконограФске особине, које сад навести нећемо, јер нам за данашњи смер пружа занимљиве податке о старом српском оделу разне врсте. Под жичком кулом, на западном платну њеном, насликан је Св. Сава с клиром, у кога се виде разие камилавке и разно одело. На истом платну и са наведеном сликом у вези стоји друга, која показује СтеФана Првовенчанога са властелом, у које је разно одело и оружје и на челу подшишана коса. Одело краљева, краљица и властеле често се виђа на ликовима њиховим по црквама. У сликама које представљају живот Св. Ђорђа, а у цркви истога светитеља у Тем г ској, народ је одевен као становници у околини, само што су ови старе калпаке у слици заменили шубарама. У једном овчарском манастиру, један је светитељ, војник, одевен хаљином која наличи на душанку; заогрнут је плаштом, а накривљено покривало главе његове, сложено од перваза и кришака, само појачава војничку смелоот, изнесену иначе у положају светитељевом.