Prosvetni glasnik

ЈОСИФ ДОБРОВСКИ

путу напретка ? Ничим другим, до, као и Чеси, брижљиво и иаучно прибраним тектонским споменицима из своје прошлости. Њима ће они показати шта су знали и умели, и на што ће даље своје погледе и наде у будућности моћи ослањати. У свим својим тектонским споменицима, прибраним на пространом изложбеном пољу у БудимПешти, имаће речита сведока о својој вредности и ваљаности као народ. Сведоци ће им бити ту подигнути стари замци, старе цркве и друге грађевине од историјске важности, и сви у њима, и по другим изложбеним зградама сакупљени облици из обима уметности, заната и домаће вредноће, а за потребу цркве, школе, јавнога и приватнога живота. Са безживотног градива, но које је постало речито тиме што је добило облик, читаће се и ту убедљиво и неоспорно живот једнога народа. Тектонски споменици су, како се могло, надамо се, увидети, богати извор за самопознање и самопоуздање народно. Док год се не проуче, за та два стуба народног напретка не може бити основа. Тектонски споменици у нас још су недирнуто благо са државног гледишта. Народ сам, силом предања и животних прилика, од чести је с њима у духовној вези и има од њих и скромне моралне и материјалне користи. Али сваким даном расте опасност да ћеи те слабе користи да усахну. Међу нама самима требала би снага да је, која ће моћи не само да спречи то, но везу и користи да умногостручи. Снага је та: наука, како је већ поменуто. Али наука, која на проматрање и обрађивање своје узима подједнако све појаве у народном животу; која народ схваћа као органску целину; која све изворе, погоке и речице народних тежњи; смерова и способности уме да састави у снажну реку, у реку, која ће живом силом својом моћи стално задржати природни и здрави пра-

99 вац свој и лако уклонити препреке, на које би наилазила у току своме. То ће наука постићи само, ако и народним тектонским споменицима призна пуну важиост у бићу народа, и ако се на изучавање њихово баци пуним жаром, којим ће моћи да загреје и обнови све народне силе покретачице на рад око јачања како народног духа и свести, тако и народног опстанка, напретка и благостања. Тако би наука радила само у духу данашњег светлог слављеника. Као и Св. Сава, будила би, покретала и упућивала све животне снаге и моћи народа к једној општој народној сврси. У том духу требало би да радимо сви појединци; а рад требало би да нам је свакад као у Св, Саве, пун мудрости, ревности и родољубља. Таквим радом бисмо Св. Саву најдостојнпје славили, и подигли бисмо му највећи и најсјајнији споменик, према великом и сјајном духу његовом. ЈОСИФ ДОБРОВСКИ (СВРШЕТАК). Књижевна је радња Добровскога и по количини велика. Остављајући на отрану ситније књижевне послове, које такође имају своју вредност, поменућемо овде само главније његове списи: Прашки одломци из јеврејских рукописа. Гетинген 1777. — Прашки одломак из јејеванђеља Св. Марка. Праг 1778. — Чешка литература 1779. У четири дела Праг 1779. — Чешка и моравска литература 1780. У три дела. Пра^ 1780.—84. — Сабрани списи о Чешкој, из библиотекемитрополијскецркве у Прагу. У два дела. Праг 1783.—7 4. Књижевни чешки и моравски магазин, повремено издање. У три свеске. Праг 1786. до 1787. — Историја чешког језика и литературе. Праг 1791.идруго изд. 1818.Чешка прозодија. Праг 1795. — Немачкочешки речник, I део. Праг 1802. — ОЈа^оШса. Праг 1807. — Опширна система чешког језика. Праг 1809. — Граматика сло13 *