Prosvetni glasnik

КЊИЖЕВНЕ

ОЦЕНЕ

119

што писати. На стр. 156. има и овака реченица ,,. .кад би настала велика суша баш у оно време, кад се семе буде оплођавало.® На стр. 82. вели »Млака вода у опште, врло је добра за заливање како оболелих, тако и здравих биљака.« Ако они, који гаје цвеће, буду послушали овај савет, они ће таман остати без цвећа! Престајем са наводима, јер би их могао и још пуно исписати, а која вајда? На све ово требало је гледати док књига није била напечатаиа. Палме су у овој књизи јако заступљене. 0 њима се говори од 603. до 633. А у Србији једва неколике јавне градине да су у стању држати по коју палму. Велика је мана иголем недостатак овој књизи и то, што није израђен азбучни списак свих биљака које су споменуте и описате у њој, те да се може лако наћи страна на којој је нека биљка описана. Немање тога регистра јако ће отежавати употребу »Радићева цвећа." — Добро би било да су бар забележена имена реФерената, који су о овоме спису као рукопису реФеровали Коларчевом Одбору, те да се зна по чијем је мишљењу овако овлаш израђен спис печатан онако луксузно. Да поменем и ово: »Познаваље и нега цвећа« било је у рукопису и пред Пољопривредним Друштвом. Жив. Ј. Јуришик

ПРИМЕДБЕ на реферат Световара Гавриловића на књигу- „Пољска Привреда" од Паје Тодоровића-Ђаковчића У Фебруарској свесци » Просветног Гласника'-'о. г. (стр. 86.) штампани су реФерати г.г. Светозара Љ. Гавриловића, шеФа одељења за производњу дувана у Управи Државних Монопола, и Анте Голубовића, учитеља овд., о мојој књизи Ђ Пољска Привреда (( , коју је издавач г. Стеван X. Поповић, књижар из Крагујевца, поднео г. Министру просвете и црквених послова с молбом, да се прими за уџбеник V разреда основне школе, за тим, да се откупи за поклањање ученицима о испитима и да се препоручи за књижнице основних школа. Г. Гавриловић је одмах у почетку свога реФерата изјавио своје тврдо уверење, да нову књижицу може препоручити »за књижнице наших основних школа и за иоклањање ученицима виших разреда основних школа . (( Није мишљења да се прими за уџбеник у вишим основним школама, а из разлога, које ћемо ниже видети. Г. Голубовић, коме Гавриловић признаје да је иозванији 1 ) да оцени, може ли се књига препоручити и за уџбеник, изјавио је овако мишљење: „Може се иреиоручити за иривремену ручну књигу ученицима У-тих разреда више основне школе, док г. Тодоровић, као обилат пољопривреди књижевник не буде приређивао друго издање с потребним сликама и док не изради цео уџбеник за Ј ) Просветни Гдасник 2. свеска о. г., стр. 86., 2. стубац, 25. ред озго.

оба разреда више основне школе, у ком би било унесено и све о »сточарству.« За поклањање о испитима г. Голубовић није мишљења, поглавито с тога што штампарска израда није добра. Најзад, највише је препоручује, да је набаве све књижнице у основним школама. Према овим реФератима Главни Просветни Савет решио је: »да се дело може препоручити за књижнице основних школа«... Пре но што би прешао на сам предмет, ради кога сам узео перо, налазим за потребно да изјавим: да признајем и сам, да техничка —• штампарска — израда књиге не одговара потпуно захтевима једнога уџбеника за основну школу. Изјављујући то, одмах додајем, да ја лично у томе нисам имао никаког учешћа, већ је искључиво била ствар . издавача. Осем тога, од те књиге нисам ја ни коректуру водио 1 ); и напослетку, ни текст насловног листа, као ни садржај („Где је што«) није моје дело. Отуда су понеке штампарске погрешке. које на неком месту чак и смисао кваре, а насловни лист дао је повода реФеренту, г. Гавриловићу, да испреде нешто, што у ствари не постоји. Све ово готов сам доказати властитим признањем издавача г. Поповића, ако буде потребно. И с тога налазим да је довољно објашњено, од куд у књизи »доста штампарских погрешака", »доста речи и реченица неразумљивих 1 ', па и што у књигу »није унесена ниједна слика«, што г. Голубовић у свом реферату наводу, као »мане (( ове књиге. Но, ове и оваке замерке не би још биле узрок, да ме из резервисаног положаја према целој овој ствари изведу, — јерје Главном Просветном Савету позиато, да ја за ову књигу од г. Министра нисам ништа тражио, него сам издавач, да у реФерату г. ГавриловиКа нисам нашао толико неумесних прекора, недоследности па и неисправности, које, кад би оћутао, могле би дати доста неповољну оцену моме раду, и још утврдити једно уверење, да је одиста све онако, како је тамо наведено. Ма да сам као дугогодишњи и скроман радник на пољопривредној књизи дужан да водим рачуна о оценама о мом раду, сматрам да ми је још већа дужност, да у приликама, где се, под видом неке научне иеправности, истичу пуке погрешке и неозбиљно баратање, не останем равнодушан. 1-о. Тако, г. Гавриловић на првом месту, по натиису, наводи како књига »претендује да буде уџбеник за школу и народ. (( Но да је он осем ове две-три речи иажљивије прочитао и остале, које за њим долазе: » ио Бабоу, Гетеу, Фишбаху идр.", могао би опазити, да ту има неке погрешке; а да је довео још у везу с овим и оно неколико речи у »Предговору«, дошао би одмах до закључка: да књига претендује »само да буде уџбеник за школу (( — а не и за народ. Мало пре сам напоменуо, да натпис на насловном листу није моје дело, него да га је издавач сам — или коректор — написао, без сиоразума са мном. Њему је била при руци последња ') Кад је књига штаипана у Крагујевцу, ја сам био у Краљеву.