Prosvetni glasnik

120

КРИТИКА И

БИБ.1ИОГРАФИЈА

свеска моје књиге „Пољсне Привреде а уџббНика. зз школу и народ/) која је израђена за потребуученика учитељских школа и богословије а удешавана да се њоме могу користити и" практични пољопривредници, па је из натписа ове свеске комбиновао натпис за књигу, којој је он изДавач. Отуда и иосле речи: »уџбеник за школу и народ« , дошло је: »ао Бабоу, Гетеу, Фишбаху и дрЛ; а зна се, да ови немачки пољопривредни писци нису признати аутори за ратарство, градинарство,^ ливадарство и воКарство, које су гране у књизи такође обухваћене, него поглавито за: виноградарство (Бабо и Гете) и гауЈиарсгво (Фишбах), чијим сам се делима одиста и служио при изради ових одељака споменутог уџбеника, као што се може видети на стр. 2., II књиге истог уџбеника. И док је г. Гавриловић ову погрешку примио тако озбиљно, па га је овакав натпис канда највише и изазвао да књигу »према обележеним начелима размотри по свима битним условима", којима треба да одговара књига, која би, како он вели, „хтела да је уџбеник за школу и народ", дотле је без икакве пажње пропустио „Предговор" у књизи, под којим има мога иотииса. У »Предговору® на име стоје дословно ове моје речи: »Г.г. реФеренти, којима је Главни Просветни Савет дао на оцену I и II св. „Пољске Привреде® од П. Тодоровића-Ђаковчића, између осталога изјавили су и мишљење, да би се кратак извод из ове књиге могао корисно да употреби и за ученике основних школа. Ми смо покушали да такав уџбеник удесимо и аредајемо га сриској омладини са жељом за најлепши успех." Где је, дакле, овде та претенсија ове књиге да буде уџбеник „за школу и народ?« 2-го. Прелазећи, после тога, на поједина места и изразе у књизи, г. Гавриловић се зауставља најпре на дефиницији пољске привреде и о подели њеној. Ево како он о томе резонује. »Пољска привреда обухвата све оне радове, којима се за људску потребу производе корисне биљке и животиње" — није ни тачна а ни верна деФиниција, јер се овде пољска привреда не узима као наука или знање, већ као занат, па онда ни деФиниција није тачна, јер нас пољопривредна наука учи не само производњн корисних биљака и животиња, већ и рационалној ироизводњи па и преради многих биљних и животињских делова и производа.® »А затим" — вели даље —- »нико други не дели »пољску привреду" онако на два дела: производњу биљака и производњу животиња, већ на: опште и посебно ратарство, на опште и посебно сточарство, на примену начела економике, на управљање са имањем (управу добара), а томе се придружују и неки технолошки (какви ли још?!.) занати, који су с пољском привредом у најужој вези". 1 ) Да одговорим најпре на прву замерку. ') Штампана у Веограду у држав. штампарији 1890 г. '') Просветни Гдасник 2 св. о. с. стр. 87.

Г. Гавриловић налази да је моја деФиниција о пољској привреди нетачна и неверна, што сам узео пољску привреду. као занат, а не као науку. Заиста ретка логика.! Али какве премисе онакав и закључак, Г. Гавриловић замишља, да деци у основној школи треба. предавати пољопривредну науку, а јз : '0Ј1®?г жоли.м да ту децу уиознам са пољском привредом, на исти начин као што се уче иознавати природу, месго учења природних наука. С пољопривредном науком ученик основне школе не може да ;има посла; то је задатак стручних цољопривредних школа, па и овима тек у различним количинама знања, према ступњевима ових школа (ниже, средње и више).. Поглавити задатак пољопривредног уџбеника за основну школу, по моме схватању,. јесте: да с најиростијим, најтХоиуларнијим објашњењима иоучи ученике у иојединим иословима, који су из целокуине иољске иривреде иробрани као важнији. И онда, у овом случају нема смисла износити дефиницију иољоиривредне науке , него показати, шта у главноме обухвата пољска привреда, као једно занимање, рад. Према томе, само услед нетачног погледа на циљ и задатак једног пољопривредног уџбеника за основну школу, могло је се доћи на такав закључак, да је онака деФиниција, какву сам ја навео, »нетачна" и »неверна.« Мало је чудновато. даље, што г. Гавриловић тражи, да у деФиницију о пољопривредној науци уђе и Ђ ирерада многих биљних и животињских делова и производа.« Пре свега, имам да наведем да нико, како од страних, тако ни од домаћих пољопривредних писаца не деФинише онако »пољопривредну науку«, као што је горе то покушао г. Гавриловић. Нећу да наводим своју деФиницију о иољоиривредној науци из I књ. моје Пољске Привреде, уџбеника за школу и народ \у »Уводу"), него ћу да покажем, како ову ствар схвата пок. Гаја Матић, који је био један од највиђенијих и потпуно спремних наших пољопривредних писаца. При руци ми је његово дело Ђ Грађа за иољоиривредни речник" (издање Срп. Пољопривредног Друштва, 1885. год.). На стр. 79. стоји ово: »Пољопривредна наука обухвата сва начела и иравила најкорисније производње биљака и животиња, те да се отуд добије што већи и трајашнији доходак." Као што се види, овде имамо једну тачну деФиницију о иољоиривредној науци, али која случајно није много слична дефиницији г. Гавриловићевој. У њој нема, дгГкле, ни помена о » иреради многих биљних и животињских делова и производа.® И ако, према томе, деФиниција о пољопривредној науци, коју је изрекао г. Гавриловић, није у најмању руку »произвољна«, онда не знам, шта се може назвати »произвољним.« После овога, ја не налазим за потребно цитирати и стране ауторе о овоме; а могу посигурно гарантовати, да ни г. Гавриловић ово своје мишљење не може ни којим цитатом из дела чувенијих немачких пољопривредних писаца да потврди.