Prosvetni glasnik

122

КРИТИКА И БИБДИОГРАФИЈД

се, само на онај начин, како је у књизи описано, Чувени економ и организатор економије, пок. Ф. Хорски, завео је био по свима гвојим економијама искључиво овај начин, као рациопалнији у погледу на каквоћу ђубрета у економији, јер отпада потреба нарочитог ђубришта, набавка шмрка за осоку и т. д. 1 ) Г. Гавриловић се јако вара, ако ма и приближно упоређује овај начин поступања ђубрега са поступањем код наших сељака. И мени изгледа, да ће ту бити узрок недовољно познавање овог начина. 6-о. После ових, и неких ни од каквог значаја, примедаба, г. Гавриловић прелази на изношење неких примера , који, по његову мишљењу дока3 УЗУ : ,,да се нико, а то ли дете, не може поучити из ове књиге и т. д." Ево тих примера: а) ,,Ето на стр. 11. „ограђивање" (место подизање ограде); из тог одељка нико се неће моћи упутити како ће да подигне живу ограду (међутим та је ограда најкориснија и најбоља'), јер о томе нема ни словцета." Дакле о подизању живе ограде нема ни словцета, — тако рече г. Гавриловић. Међутим, на стр. 11. књиге наштампани су ови редови : ,,...Ове начине (плот, врљике и т. д.) ограђивања ваља да замени жива ограда... „Живик (жива ограда) се боље подиже иресадницама. „Шива ограда може се подизати: на равној земљи и по опкопу (шанцу). Ако је потребно, да ограда буде јача, онда се сади упоредо у две врсте; а ако и већа,'*онда пресаднице ваља да имају величину човечјег боја. »Прве године (у марту) скраћује се жива ограда за 6—12 см.; па и сваке године после ваља је поткресавати, да би побочне гране боље бујале, те да буде што чешћа..." Истина укратко, али за један уцбеник за основну школу доста... Па опет је г. Гавриловићу то — ,,ни словцета!" б) Други пример г. Гавриловић наводи: ,,Има чак помена и о неким плуговима риљцима, за које се не зна тачно који су, а ништа нема о оном плужном оруђу, на чијем увођењу треба баш сада свим силама порадити, чије је увођење сада на „дневном реду" и чија би употреба на скоро 1 / 3 културне површине у Србији истиснула употребу штетне дрвене ралице, — а то су гвоздене ралице или илугови обртачи, који се на увратинама само обрну, па је могућно орање и на стрменим поло') 0 овоме се може опширнпје читати у мојој књизи »Пољска Нривреда* уџбеник за шкоду и народ (1890) 1 св. стр. 104.

жајима и одмах у већ узорану бразду правцем натраг.« У књизи пак (стр. 14.) стоји ово од речи до речи: »Плугова има разнпх направа (конструкција) и за разне циљеве. Сви се могу свести на: а) Обичне илугове , који обрађују земљу за 10—25 см. дубине; б) риљце, који ору 25—50 см. дубоко; в) обртаче или брдске илугове, у којих се дашчица може иремештати, за брдске су крајеве, ради тога и темељније су наираве и т. д. <( .... Као што се из овога види, не само да се може знати, који су то плугови » риљци", (које г, Гавриловић зове и »неке«), него се спомињу и обртачи — илугови, па је на њих готово и највећа пажња свраћена. И опет је то код г. Гавриловића — „ништа" о овим плуговима.... Са исто тако поузданим доказима покушао је г. Гавриловић да потврди, како нема »готово ништа <( о раду с дрљачом и с ваљком, док је опис и употреба ових двеју важних ратарских справа на скоро пуне две стране (16. и 17.). А кад се оволико изнесе у један мали уџбеник, који је штампан ситнијим словима (париски гармонд), онда то не може никако да се назове: „готово ништа«.... Јамогу с овим да закључим ове своје примедбе на реФерат г. Гавриловића. Главни Просветни Савет моћи ће довољно увидети, да су замерке изнесене у реФерату г. Гавриловића неоправдане и да оне потичу из необавештености, неправилног схватања појединих предмета, па, најзад, и кривог представљања појединих места у књизи. Последица овога била би, да Савет измени своју одлуку о препоруци ове књиге г. Министру просвете и црквених послова. И ако то налази за умесно, ја сам слободан додати, да би требало, као најмању меру, усвојити још и предлог г. Анте Голубовића: да се књига може иреиоручити и за иривремену ручну књигу ученицима У-тих разреда основне школе. Г. Голубовић и као одличан учитељ, а и као свршени ђак б зсмљоделско-шумарске школе у Пожаревцу, имао је разлога што је о књизи и ово мишљење дао. По његовој приватној препоруци већ је књига са успехом употребљавана у Београду за ову сврху, а употребљава се, по приватном сазнању, и у осталим вишим основним школама. 20. марта 1895. г. Београд. Паја Т. Тодоровлћ чиновн. уир. фопд. иси. ироф. «. иољоир. школа, хон. паставник у Богословији.