Prosvetni glasnik

КЊИЖЕВНЕ ОДЕНЕ

121

И друга замерка г. Гавриловића, о аодели пољске привреде, неумесна је. Моја подела на: ороизводњу биљака и производњу животиња, оснива се на посматрању пољске привреде, као за нимање. Али, баш кад би се иољска привреда, као наука, делила, никако не може да буде онако, како г. Гавриловић износи. Пољонривредна наука дели се у главноме на науку о ироизводњи и науку о уарави. Наука о производн.и дели се на: науку, о ароизводњи биљ ака и на уку о ироизводњи животиња. И после тек ове науке деле се: на опште и посебне делове, поједине пољопривредне гране и т. д. Начела народне економије, пољопривредно законодавство, пољопривредна технологија и т. д. јесу засебне и долазе у састав иољоиривредног образовања, а никако — пољопривредне науке. Све ово и овако може се наћи у сваком већем страном уџбенику и пољопрпвредном лексикону. И с тога је доста чудновато, да г. Гавриловић тако елементарне ствари брка и износи их тако како нико други не чиии. 3-ће. Занимљиво је ово поређењр г. Гавриловићево: »У »општем делу« на првом месту већ имамо поправљену деФиницију, па и назив Читаве прве групе »пољске привреде«. »Задатак је ратарству, баштованству и ливадарству: произвођење пољских и баштованских усева и ливадске траве. Плодови и производи ових употребљавају се ноглавито за израну људи !и стоке); а многима се , у прерађеном облику, или као сировинама, подмирују различне друге потребе живота и рада људског." Сад се » ироизводња биљ а с( зове веК ратарство или се идентифицира са том граном, а колико је и т. д. а Неколико сам пута прочитао овај цитат, испоређивао и са књигом , па не могах ни једанпут да нађем, да се ироизводњћ, биља у овој деФиницији о задатку рагарства, баштованства и ливадарства, како г. Гавриловић рече: »зове већ ратарство, или се идеитиФицира с том граном. (с — Рекох да је ово поређење одиста врло занимљиво; а колико је и овај прекор на свом месту, остављам да други цени али с погодбом, да не чита ништа л између редов а. С( 4-то. Највишу тачку неумесних прекора достигао је г. Гавриловић својим погледима на ред и наЧин излагања иоуке у књизи. Ту је било помена и о систематици и »методици 0 , па и о неким »погрешно узетим баквама и 1 ), а што је најглавније, — није се хтело загледати у Програм, који је прописан за пољску привреду у вишој основној школи 2 ). И кад г. Гавриловић није хтео нимало да се обазре на тај нрограм, који је обавезан и за иисца уџбеник а, као год и за наставника, онда налазим, да сам потпуно разрешен од свакога одговарања на све замерке г. Гавриловића. И ја У том погледу могу сасвим слободно да завршим ову тачку примедаба са оценом, коју је поднео други реФерснат г. Голубовић (стр. 91.): ') Стр. 88 и 89. 2 ) ГГрограм се налази у сепаратно одштамнаним „Наставним илаповима, ирограмима и недељ. расиоредима часова за н. и в. осн. школу" (1884). просветни гдаснжк 1896. г.

»У њу (т. ј. књигу) је унесено, и ако веома укратко, све оно што се ирограмом из ,,Пољске Привреде" тражи за V разред." 5-о. Пошто је г. Гавриловић само на овакав начин могао да докаже, како је књига „рђаво рађена и са тако погрешно узете бакве распоређена и заокругљена®, прешао је да докаже још »да и ово дело, као и свако дело »људскога рода (( није потпуно савршено.® И тако, у одељку »познавање земље сс , г. Гавриловић вели да се »ораћа земља с( краће и лепше зове »ораница.® Не знам, у колико је баш лепше, али знам да није правилно. »Ораницом® или »орницом" зове се специјално горњи слој ораће земље (или »живице сс ), те с тога тај израз не може да замени израз »ораћа земља (( , који одговара немачком: ,,ВоАеп ." Израза »ораћа земља (( има и у Вуковом Речнику, а»ораница® је синоним заједну врсту превозних средстава (чун ?). Даље вели: »код глине под заградом стоји (ума), те би се могло мислити, да је то једно исто. (( Не само да би се могло мислити, него се на по неким местима и зове глина — умом... Мало ниже наводи ово : »Подоравање стрњике зове прво угарење, а јесење орање друго угарење, па чак и „мешање." Међутим код нас је угар и угарење подоравање стрњике, и циљ му је да поништи нарастао коров и т д. сс — Ова је исправка г. Гавриловића нетачна. Нити се под »угаром" у науци разуме само подоравање стрњике, нити је циљ угару и угарењу само да поништи израстао коров. 0 свему овоме боље је и тачније објашњено, ма и укратко, у самој књизи, коју г. Гавриловић рецензише, (стр. 15.). После тога г. Гавриловић примећује како је л.чрва гундељева названа ,,рчица.'' Овај је назив позајмљен из списа г. К. Црногорца, који је познат да влада многим чистим народним називима како за биљке, тако п за животиње, нарочито ситније, инсекте. Даља важнија. примедба г. Гавриловића јесте код ,,поступања с ђубретом." Он наводи: ,,Код поступања са сточним ђубретом" вели: Боље је кад ђубре што дуже лежи под стоком. Но зато је потребно више простирке а особито грађење стаја (кошара)..." Нити је јасно, нити је опет за књигу, која учи школску децу и народ, онако густирање једног непречишћеног питања, које овако може донети више штете но вајде, ако би се схватило да се то препоручује, и да је тако и боље радити. како сви наши сељаци рђ&во раде." Кад би у књизи (стр. 40.) о лежању ђубрета под стоком било само онолико објашњено, колико је г. Гавриловић цитирао, можда би се још могло казати да је недовољно, али никако нејасно. Међутим, то је питање у књизи и објашњено и образложено колико је требало и колико је умесно било за такав уџбеник. Али је по мишљењу његовом овај начин поступања с ђубретом ,,једно непречишћено питање", па да тако сад и ,,сви наши сељаци рђаво раде Пре свега ово није никакво непречишћено питање, јер се у пракси употребљује и то у неким у пољопривреди најнапреднијим земљама (на пр. у Саксонској, у Чешкој), но, разуме 16