Prosvetni glasnik

136

У ОДБРАИУ

наћи. Сличан покушај испао је за руком и у Берну проФесору Кохер- у; а у Бечу је опет проФ. Мозетиг помоћу ФОтограФије на Рентгенов начин а њих је израдио проФ. Екснер — изнашао и извадио мали један пројектил из ручне кости једне болеснице. Али при свем том, проФесор Рентген, у својој великој. скромности, сам нарочито опомиље, да се никако још не полажу сувише велике наде на практичне успехе његова изналаска — и он има одиста право. А и кад би се баш сасвим морала напустити нада на такве успехе, опет зато неби нови проналазак ништа од своје вредности изгубио. Ако сви знаци не варају, а нарочито ако се потврди — што и проФ. Рентген сам слути — да они зраци, које је он први пронашао, долазе од светлосних таласа, који противно свима познатим етарским таласима лонгитудинално (уздуж) у место трансверсално (попреко) трепере, те се према томе и владају слично звучним таласима у ваздуху — онда Ке наше познавање сила, које у природи жаре и пале, неочекивано Јако одскочити. На крају, ма у неколико речи само, ево и биографије Рентгенове. Чудно је, да су Рентгена на први глас о његову изналаску огласили били за Холанђанина ! Ну он то никако није. 0н је Немац, и то са реке Рајне, а води порекло одједнестаре порајнскепородице. Вилхелм Конрад Рентген, рођен је 27. марта 1845. г. у Ленеи-у , близу Диселдорфа. После свршене гимназије и университетских студија, промовисан је 12. јула 1869. у Цириху за доктора , а 22. дек. исте године постаде он већ асистенат физик . института на университету у Вирцбургу. У истоме положају био је и у Страсбургу, где се 1872. и настанио. После краткога проФесоровања на пољопривредној академији у Хохенхајму, позваше га 1876. г. за изванредног проФесора опет у Страсбург, а три године доцније поста и редован проФесор и директор Физичкога института на университету у Гисен- у. — 31. августа 1888. г. оде, на позив, за редовног проФесора и директора физичког института у Вирцбург, као следбеник Колрауш-оо, где је још и данас. (Из »ХЈећ. К и М.«) Пав. В. Вујик.

У ОДБРАНУ Г. Коста Ф. Ковачевић, проФесор II беогр. гимн., упутио је уреднику »Просв. Гласника« писмо које гласи: Госиодине уредниче, У »Просветном Гласнику« (св. за јануар-Фебруар ове год.), а у реферату г. Ј. Антића на »Земљопис

за средње школе« од В. Карића, од 1893. год., нанета ми је неправда од стране г. реФерента. Он вели, да је пажљиво прочитао мој реферат на ту исту књигу (штампан у »Наставнику« 3. и 4. св. књ. V), па је нашао: да сам неиажљиво прегледао Карићев земљопис и да нисам изнео готово ниједну стварну иогрешку. РеФерат је мој написан, кад је Карић веК био на самртничкој постељи, а у таквим приликама о једном послу заслужнога Карића ја сам могао само добро рећн. Ја сам то рекао и не кајем се. Чак бих волео да сам му и мање замерао. РеФерат је мој много позније штампан, због задоцњеног излажења 0 Наставника. С( Мени се чини, да г. Антић мисли да се у реФератима износи само оно што не ваља, а не и оно што је добро. Тако је ваљда и испало оно г. Антићево, „да нисам изнео готово ниједну стварну погрешку.« Ја сам у своме реФерату изнео најпре значај Карићев за школску геограФСку књижевност, испоредио ово најновије издање са старијима, изнео напредак и боље стране најновијег издања, показао како је добро што су слике унете и т. д., па сам замерио (ако је то по вољи г. Антићу), да су неке партије врло опширно израђене, а неке опет кратко, даље за неке нове речи и за Карићев леп стил, али тежак и неразумљив за ученике. Шта хоће г. Антић од мене? Да исправљам оно, што је- он исправљао и што може мало пажљивији читалац да исправи? Да исправљам погрешке, које се дају писаљком исправити? Има партија у Карићеву земљопису, које би било потребно изменити, али око г. Антићево то није запазило. Није то тајна, и на то ће доћи ред. Напослетку, господине уредниче, на једном месту г. Антић назива ме »г. Костом." Верујте ми, ја се не познајем с њим. . Захваљујући Вам на гостопримству, молим вас да примите уверење о моме високом поштовању. 9. марта 1896. г. Београд. Коста Ф. Ковачевић, с. р. професор Штампајући на овом месту писмо г. Ковачевића, по начелу »аисНаШг е1; а11;ега рагв«, уредништво мисли да је тиме одговорило захтевима ггравде, и оно ће и у будуће изјавама такве природе радо давати места у »Просв. Гласнику«, само ако оне не буду садржавале личне увреде, подметања или очигледне неистине. Уредииштво „Проеветног Гласника."

Исправка. — На стр. 86-ој ове свеске »Просв. Гласника«, у чланку ,,0 важности тектонских сиоменика за истор. изучавање 1 ', а при крају другога става, треба иза речи »основу« додати још ово: «за његово морално и државно јачање изнутра и.« Уредништво ,,Проев. Гласника"

Одговорни уредиик: Стеван ИредиИ.