Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

135

ка површини катода, нимало не стојећи под Јтицајем положаја позитивнога пола. Магнет, који се с поља принесе цеви, одбија катодне зраке и приморава их, да иду кривим путевима. Ове светлосне појаве први је, године 1869., запазио и открио Хиторф (НШогГГЈ, проФесор Академије у Минстеру, у ВестФалској, чега ради би и требало те цеви ако им се већ неће дати име њиховога првога градиоца : Гајслера — назвати по ХиторФову имену. Јер, енглески Физичир Крук само је вештим извођењем огледа са ХиторФовим цевима обратио свеопшту пажњу на тај, дотле прилично запемарени, апарат, који свакако не с правом сада носи име овога другога испитнваоца. Тај други — Крук иначе доста заслужни енглески испитивалац, држао је, да је својим огледима са ХиторФовим цевпма открио » четврто агрегатно стање" , које је назвао: »зрачећа материја«-; полазећи са гледиштаЈ да је у то стање доведен онај у цеви затворени гас, за чије је поједине делиће замишљао да су из катоде у аноду пребачени. И ако је та теорија као неодржљива давно одбачена, ипак Круку (познатом и са своје велике склоности ка спиритизму) једино и припада заслуга, што је он баш први проширио сазнање особина катодних зракова. ПроФесор Рентген , у децембру прошле године, чинио је огледе са ХиторФовим цевима, кад одједном — и ако је стаклени суд био потпуно савзастрт црним непробојним картоном снази ои у близини апарата на ободу, који је превучен био тако званим светлим бојама (Баријум-платин-цијанир) један светао зрак, који се јављао увек, кад год је Рентген електричну струју кроз цев пропуштао. У брзо би му јасно, да мора да из саме цеви зрачи нешто, што пробија и кроз картон, који је иначе за обичну светлост непробојан, и да то НвШТО и ако за наше око није видљиво, ипак на онај намештени обод утиче као светлост. Он је први испитао утицај невидљивих зракова на сенчење, па и ту нађе, да им је карактер као и у светлих. Сад пређе Рентген даље на ФотограФСке огледе, и не мало се био задивио кад је спазио, како се под утицајем тога чуднога зрачења рука , која је на поклопцу кутије бил.а, врл.о јасно оцртавала на сувој плочи, и ако поклопац са кутије није ни одигнут био! Тако дакле би јасно, да се оно дејство, које под електричним импулсом проистиче из застрвене цеви, понаша као светлосни утицај, и томе непознатоме „нечему« даје заиста карактер зрачења. То мњење потврдили су му и остали огледи, које је снимањем слика чинио, јер су они показали, да дрво, хартија, па и метали, кад се у танке ли-

стове развуку, не чине никакве препреке пролазу зракова, док кости и дебље металне плоче бацају сенке. Па какви су то зраци ? 0 природи катодских зракова зна се већ много што-шта поближе. Нарочито је Ленард у Бону (ђак Херцов) 1893. год., по Круку та истраживања разрадио. — Дознало се, да се ти зраци не огранпчавају само на Хиторфове цеви, већ да према приликама кроз њих и продиру. Пошто је Херц још раније био показао, да танки метални листови пропуштају катодне зраке, уметнуо је Ленард у Хиторфову цев и један танак листић алуминијума, и кроз тај мрачни »прозор® на непровидноме зиду, пробијали су зраци и напоље у ваздух, испунив га дифузним осветљењем. ,,3раци", које је Рентген открио , и неразликовани полазе од — катодама прогивположена — дувара стаклене цеви, тамо, где окрајци њихови под утицајем катодних зракова стварају лепу жуто-зелену светлост. Али ти нови зраци нису нити могу бити катодни, јер се они другачије понашају и, пре свега, не могу се магнетом скретати, а имају и особину, која до сада још ни код једне врсте зракова није опажана, а та је: да их готово СВЗ тела мање или више ироауштају. Овом особином они се баш и разликују од обичних зракова, као и тим, што се не могу преламати, па ни одбијати — ово последње бар у јачој мери не. По расипању опет наличе светлосним зрацима, и то у тамној средини. ПроФесор Рентген иредложио је, да се ти нови зраци — док се још боље не исиитају — назову X (икс) - зраци; али је, међутим, на једноме скупу Физичкога друштва у Вирцбургу , више одзива нашао предлог чувенога проФесора Келикер- а, да се они назову: „Рентгенови зраци", и као да ће на томе и остати. Какав огроман значај, нарочито за практичку хирургију, добива изналазак проФесора Рентгена то се одмах увиђа. Особина те нове светлости, да врло лако пробија кроз меке делове човечјега тела, и кад на отпор наилази, та особина пружа могућност, да се у организму лако могу да изнађу повреде костију, као и страни предмети, који би случајно, којим било начином, у организам доспели, на што се све до сада није ни помислити могло. И одиста, тек што је овај изналазак изашао из интимних кругова, већ постоје извешћа о успесима на том пољу, који изненађују. Тако јављају из Граца, да је тамо професор Пфаундлер помоћу ФогограФије, по Рентгену израђене, изнашао седиште вршка од игле у руци једне младе девојке, а који све до сада никако није могућно било про-