Prosvetni glasnik

72

књизи изнеојеи описао првобитне становнике Миспра, Месопотамије, Ирана. Феникије, Индијеит.д., а овде то није учинио. У чланку 7. он ведн: „Изузимајући КелтеиГрке, који су чак удодније историјско доба Италију населили, све остадо становништво итадијско чини две народносне гомиде: то су Италици и Етрурци." Итадике је писац подедио на Л.атине н Умбре. Ади значајно је то, да писац на више места у својој првој књизи помиње једну црнкасту расу, која је насељавада више земаља старога света. Тако на страни12. (I књ.) иди 115. (§ 94. I књ.) помиње се нека црнкаста раса, који је насељавада Мисир и Индију и т. д. Међутим ту црнкасту расу не помиње овде. Итадија је, дакде, пре оних народа, које помиње г. писац, бида насељена мадим и црнкастим народом као и цеда Европа. Овај народ припадао је сасвим другој раси, но доцнији насељеници Итадије. По свом интедектуадном развићу јошније био стигао до оне висине, на којој се другинароди користе земљорадњом и оруђем од метада начињеним. Живео је од дова, а сдужио се адатима и уруткама од камена и костију. Према томе изгдеда да је припадао вишем ступњу дивљаштва иди нижем варварства. Доцније, кад су нагрнуди на Итадију народи са већом кудтуром но што је бида црнкаста раса, потисди су је па је и претопиди у се. То су биди Пелазги. Ни о Педазгима писац није казао ниједне речи на овом месту у свом деду. У првој књизи речено је да су насељавади Грчку ади не и Итадију. То је бидо потребно зато, што су они оставпди у Итадији посде себе споменика као и у Грчкој. Исто тако и Јаииге писац само помиње (стр. 9.) нагдашујући њихно сродство са Грцима. Помиње још Бенете и Лигуре, за које веди да су '„непозната порекда и можда су најстарији становници итадијски, аутохтони?)." Све остадо што је речено о Итадиотима и Етрурцима добро је, осем онога, што је речено о њиној организацији и породици. Но о организацији Итадиота, а особито Умбро-Сабеда, видећемо кад будемо говориди о домаћим уредбама Рима у најстарнје доба. II. Други одељак овога деда говори о постанку Рима, о првим вдадаоцима и о првобитним идн најстаријим домаћим уредбама Рима. С тогајеписац и подедио овај одељак надвоје: на краљеве и на опис најстаријих уредаба. 1. 0 краљевима се говори у §§ 8.—16. на два диста. Традиције су готово сасвим изостављене.

Писац је необично кратак при опису рада посдедњега традиционаднога краља — Тарквинија Охолога. Особито је кратак при опису преврата који је оборио монархију и Јдарио темељ репубдицп. Тај је опис сведен свега у б 1 ^ реда. 2. Предазећи ппсац на најстарије уредбе, говори прво о постанку Рима (§ 16). Затим (у § 17.) описује „најстарији Устав" и описује под 1., подитичку организацију патрициства. Писац веди: „Природној деоби римских илемена (^гИзие), основаној на крвном сродству међу иородицама и родовима (братствима , деп1ез) доцније је придошда и вештачка, подитичка деоба римских грађана на курије (од чега Римљанима по свој придици и име квирита) ради подитичких и војничких циљева државних." (стр. 15). Овако, како то г. писац наводи, не стоји. Најпре је г. писац требао да каже каква је то природна деоба римских пдемена? Требао је да је опише и посде из ње да изведе постанак „вештачке" деобе. Г. писац не износи шта је основица римске организације. Даље писац узима род и братство као једио исто значење са §еп8-ом, што се ни у ком случају не може одобрити. Исто тако и иодеда на курије није вештачка, него онаква иста као што је и она горња. Грчки израз фратрија исто је оно што и курија, односно појам курија иденитичан је са појмом фратрија (види јаче доказе у мојој оцени на ово дедо у октоб. свесци „Просв. Гдасника" ове год.) Основица домаћега римског уређења јесте генс. Он је темељ, на коме се развида цеда римска организација. Писац је требао да опише генс, па тек онда да изнесе како се из генса развија братство. Ади то сеније могдо учпнити, јер писац сматра да је депз исто што и братство. Генс је основни обдик свију друштвених организација које се оснивају на крвном сродству. Тек наступањем подитичке друштвене организације постепено пропада генс. Из генса се развија браство, из братства, односно фратрије иди курије, развија се илеме, из више пдемена илеменски савез, који доцније предази у једноставну цедину, која се зове народом. То је пут, којим се развио и римски народ. (Опширније о генсу, његовој организацији, развитку братства и пдемена, говореноје у мојој поменутој оцени на ово дедо). Без јаснога описа овнх основних обдика римскога уређења вазда ће остати ученицима нејасни доцнији обдици римскога уређења. Оно што г. писац говори о променама Сервија Тудија (§ 18) још би боље и јасније бидо, да су јасни и тачни они обдици римскога уређења, из којих су се развиде промене С. Тудија. Ако се не би освртало на ту