Prosvetni glasnik

40*

«

0 ДОСТАНКу МИНЕРАЛА У ПГИРОДИ

и мандолама; њихови саставни елементи су ту дошли у виду раствора. Сребрне жице АпДгеавђег^-а су богате са харматомом, аиофилитом, аналцимом и десмином; бакарне жице ћас биреоеиг-а у Севериој Америци имају аиоФилита, аналцима, иренита и лаомонтита. Кварц може кристалисати сам, али се може сјединити са ортокласом, који постаје из раствора околних стена. Кристални агрегати кварца, ортокласа, олигокласа, лискуна и турмалина, који постају из минералних извора, могу се исто тако створити у пукотинама и китити зидове пукотина или их потпуио испуњавати. (Сгес1иег, 6ео1. стр. 195.). Корисни минерали, којн се налазе у жицама, постали су на тај начин, што су се они налазили у раствору као металне соли, који у контакту са другим супстанцијама депонују се као метални оксиди и сулФиди, који су тешко расгворљиви. Ако овакви раствори ие дођу у додир са лако растворљивим материјама, онда ће оне остати и даље ,'у раствору. Силикати цинка, бакра, никла и сребра су растворљиви у чистој води; силикати олова у води, која има алкалне карбонате. Када се ови силикати налазе у стени, они, пошто су растворљиви, иду као раствор у пукотину; ако се у води налази још С0 2 , онда се опи још јаче растварају, дајући при томе металне карбонате и чисте 810,. Оксидацијом металних сулФида, који су растурени по стенама, постају сулФати н. пр. бакра, гвожђа, никла и кобалта; како се они лако растварају, то их често налазимо као делове рудних жица. Као што вндимо овде, у неку руку, бивасједне стране нагомилавање с.иликата, карбоната и сулФата металних, а с друге стране, могући пристуи воде, која има Н 2 3, који постаје распадањем сулФата утицајем органских тела. Ако најмањи траг овога гаса дође у додир са раствором металних соли, онда се таложе сулФиди. У жицама где није било Н 2 8, руде се не јављају у виду сулФида, већ у виду соли металних, које су тешко растворљиве, као карбонати, ФОСФати или у јединењима са мегалним киселинама; они могу остати и даље у раствору. На овај начин иостају жице сидерита и лимонита; Ферокарбонат, гсоји постаје распадањем каквог силиката гвожђаног, одилази у виду раствора у пукотину, где се депонује, нрема томе да ли има или не притицаја ваздуха, лимонит или сидерит. (Сге<1п. Сео1. стр. 197.). Факти: што међу овим минералима налазимо многобројне псеудоморФОзе, које су воденим нутем постале; ирисутност течних инклузија у минералима рудних жица; налажење воде при отварању ових жица, и најзад, што у изворима, којн извиру у под-

311

ножју какве жице има једињења слична онима, која састављају жицу — уверавају нас, да су они лепи и многобројни кристали рудних жица продукат таложења раствора непознатих дубина; тврде, да су ове подземне воде текле крајње лагано, јер у противном, не само да не би било таложења, већ би и исплакање наступило. Што се тиче питањаодкуда је онај материјал, који саставља рудне жице, можемо рећи, да о томе постоје различна мишљења. Проучавањем материјала рудних жица у различним деловима констатовао се овај важан Факт, а тај је, да између мииералних супстанција и траверзираних стена постоји неки однос: промена терена мења у неколико састав минералних жица. У многим жицама утицај траверзиране стене тако је јасан, да је већина геолога, нарочито Сандбергер, усвојила мишљење, по коме је материјал, који испуњује жице постао латералном секрецијом саставних елемената непосредно блиских стена. Демијском анализом доказано је, дамногевулканске и метаморфне стене, нарочито базичне, имају све елементе, које налазимо и у рудним жицама, и да су оливин, хорнблендаибиотит нарочито богати металима. Ови минерали раствараће се у води, мање или више топлој, која пролази кроз земљиште, и дошав у горње делове пукотине у контакту ваздуха, депоноваће нод једновременпм утицајем испаравања и оксидације растворене материје." .11 хемијски аргументи потврђују ову теорију. Тако, В1еи1а1аИ показао је сталну присутност цинка у тријаским доломитима, од којих су зависна лежишта циика. Исто тако, он је тражио да утврди, да вода морска садржи нормално бакра и сребра у размери, у којој су ова два елемента сједињени у бакарним битуминозним шкриљцима Мап81'е1с1-а и врло је ретко да анализа, унотребом спектроскопа. не открива у једној датој стени, чак седиментарној, присутност елемената, који се налазе у жицама, које траверзирају ту стену. „Да је пак латерарна секреција играла важну улогу у многим овим случајевима, то је немогућно порицати. Тако н. пр. постају на тај начин врло танке жице кварца, које се налазе у кварциту, а не пролазе кроз слојеве шкриљаца, који су ту уметнути; пукотине испуњене калцитом у кречњаку су такође продукат латералне секреције. Исто тако, велишт бро/ жица силициски, које су постале декомпозицијом зидова пукотине, као опал гајзера, који постаје нроменом пелагонског туфа, имају исти начин постанка." „Али ипак не треба свима рудним жицама прииисати овакав начип иостанка; замислити у овим пу-