Prosvetni glasnik

312 НАУКА

котинама концентрацију растурених метала по стенама у бескрајно малим количинама и да депоновање оиих материја бива услед сталие и спољашње појаве, то би значило непозиавање особите докализације рудних жица како у простору тако и у времену; њихову интимну везу са еруптивним стенама и проматрања, која нам дају нојаве термоминералних нзвора, као што су оне, које се још и данас дешавају у унутрашњости биИиг-Вапка у КалиФорнији." (0-ео1. А. (1е Еаррагеп!. стр. 1386.). Даље Факти: стална присутност ух^љоводоника у дубинама ; прпсутност металних сулфида у унутрашњости рудних жица и, најзад, што је већа дубина, то већа сиромашност у металима, учинила су, да се многим жицама приписује карактер солФатарски. Онда је „ласио разумети између гасовитих еманација, које прате еруиције, ирисутност сулФида, нарочито алкалних, који су кадри да, утицајем притиска и топлоте, растворе све металне сулФпде, који долазе из унутрашњосги, мање или више омотани једном угљоводоничном атмосФером. У исто време, топле воде, које се иењу ка површини, дејствоваће на доње делове земљине коре, растварајући при томе материје, које су саставни делови жица. Али се прнтисак и топлота умањавају у колико се воде дижу, те ће се растворене материје депоновати по дуваровима пукотине, те се на тај начин може врло лако објаснити, што су жпце сиромашније металима у доњим деловима. Близу површине, где се утицај оксидације све више и више осећа, као и утицај инфилтрациоиих вода, наступиће преципитација чистих метала. Као што видимо депоногање је условљено утицајем разних физичких и хемијских реакција, међу којима се и утицај дуварова иукотина исто тако налази. Алиусвима случајевима, у место дајепојава неирекидна у времену и простору, акција металична је директна последица ерунтивне активности локализоване у њеној непосредној близини. (А. <1е Јаррагеп1. Оео1. стр. 1387.). За потврду оваквог иачина постапка минерала, којн испуњују минералне жице, ми ћемо овде изнети постанак минералних жица у 8иН'иг-Вапк-у у КалиФорнији и ностанак станиФерних (калајних) жица. 8и11иг-Ваик је један брежуљак, висине 30 м., ширине 300 м. и дуж. 600 м., који се налази на ланцу поред обале језера С1еаг-а. Ловршина његова бејаше прнмитивно од једне дебеле коре сумиора елементарног, а маса је његова од андезитичне лаве, која се излила иреко нагнутих кретацејских слојева. Маса стене је но површини нотпуно модиФикована уједну белу ирашњаву материју, која је чист 810;,. Што се више силази, то је трансФормација стене андезпта,

и НАСТАВА

локалнзованија, а продукат није чист 810 2 , но нека плавичаста масна глина. Најзад, наилазимо на комнактан андезит, који је траверзиран многобројним пукотинама. Воде, које беху испочетка киселе, што иду дубље ностају алкалне и топле. Пукотине терена су испуњене пачастом силицијом, која се сматра као минерални восак. Истраживања, која су иочела од 1880. г. испод овог слива лаве, открила су врло интересне Факте, који су описали ће Сои1е и Рц8т°\ Прво се прелази кроз неке слојеве пешчара и шкриљаца, укојима иема руда, затим стеиа постаје бречијаста, ту се налази топла вода — 90° —, која има у знатној . оличини алкалне сулФиде са сувишком С0 2 и Н 2 8. У овом нивоу налази се цинабарита, који се експлоатише. Фрагменти пешчара су окружени и цементирани једном глином, која садржи цинабарита, тирита и силиције, која може бити разног стеиена консолидације: час пачаста а час калцедонска. Распоред минерала у 8иИ'иг-Вапк-у је овакав: сумпор се надази на новршини и то у знатној количини, која опада у колико се дубље спуштамо, али у исто време појављује се цинабар, који се напротив у толико изобилније јавља, у колико се ниже снуштамо. Гвожђе се јавља горе у виду оксида или магнетита или у виду сулФата ; још ииже долази иирит, а затим је стена имирегнисана нешто мало битумијом. Процеси постанка ових минерала по Соп1е-у и Шзп1 §-у јесу следећп: пошто се излио андезит, наступиле су еманације солФатарске кроз пукотине кретацејских творевина и пукотние самог андезита. Топла вода, која је пратила ове еманације, имађаше знатну количину сулФида и карбоната натријума и амонијака, са малом количином слободног С0 2 и Н 2 8, и напослетку велику количину Н ј В0 3 . Утицајем ове топле воде андезит се трансФормише у глнну, при чем се одваја један део пачасте силиције, која испуњава иукогине терена. Жива је вероватно била у раствору алкалних сулФида (као што то показује слична реакција, коју је проучио Сћпа1у). Н 4 3 својим распадањем даје чист сумпор а каткад и сумнорну киселину, која, силазећи с метеорском водом, трансФормише андезит у белу, као нрах, сидицију. Сви ови усдови и дан данас делају, те можемо, тако рећи, бити очевидци стварања металнога сумпора и тиме извести закључак о анадогији прилика, које су судедовале при његовом постанку у ранијим жицама. На завршетку ћемо рећи, да нри еманацијама 8и11'иг-Вапк-а било је увек угљоводоника, и да се акција содфаторска врши у средини редукујућој, што пам објашњава иостанак судфида; дакле овде угдо-