Prosvetni glasnik

112

ЛРОСВЕТШ КОВЧЕЖИЋ

У другом чданку „Нред Косовом и писад иам износи шта је срПски народ у Турској Царевини мислио, осећао и говорио у оно пуно и 'појезије и про.зе доба, када две кнежевине српске објавише рат силној Царевини Турској за своју независност, ослобођење и уједињење Српства. Писадјебио очевидац ових мисли и говора, и он нам их реФерује онако како их је запамтио И сам је био међу неослобођенима и то као учитељ њихов. За то је све и упраљало своје погледе иа њ и у срећи долазило на радосг, а у несрећи на савет. Нас до срца дира оно силно уздање у Књаза и његову војску а још више оно разочарање, она поништеност, они јади и невоље кад од њинога ослобођења не би ништа. . * Читаоци ће у сласт прочитати све ово, и зажалиће, што још нема. И остали радови су вредни намене племенитога завештаоца, те се тако и цела Годишњица ирепоручује читаоцима. Ј. М. Зорица књига за младеж, удесили Мих. ЈовиК и Д. Ј. ПутниковиК учитељи. Издање књижаре В. Валожића. Београд. Штампано у Штампарији Краљевине Србије, 1896. Цена је 1 динар. Стр. 166.

Под овим насловом изишла је једна књижица за децу. Написали су је два најпознатија радника у нас на књизи дечијој. Већ по томе она може бити препоручена младим читаоцима и онима који им је растурају. Али њена се вредност још боље види, кад се она прочита. Ту ће и одрасли наћи забаве за себе. Па, и сами поучни чланци поучни су у многоме и за одрасле. Језик је лак, чист и правилан, а штампарска израда солидна. А што ће младпм чптаоцима највише осладити ову књигу, то су слике, којих има преко педесет. Има ту и цртежа за забаву, и ребуса с цртежима, и цртежа с ручним радом. Све је одабрано. Једино што пада у очи, то је, што су писци пропустили да заступе хигијенску и економску страну. Прва није заступљена ни с једним, а друга само с једним или два комада. А на ступњу образовноме, на којему се налази наш народ, ове две стране морају, ако не да предњаче, оне барем да иду упоредно с моралном, естетичном п чисто знанственом страном. При свем том књига је за сваку нреноруку. Ј. М.

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЂ

МАНАСТИР ВИСОК0 ДЕЧАНИ Њихов просветни утицај у Подримљу, Полимљу и Зети. Подримље, Полимље, Зета и Рашка у погледу просвете, имају права да се похвале оним старим временом из далеког доба. наше срнеке прошлости. Да су ове области у томе далеком добу предњачиле, па у неколико и измакле од осталих области, томе су сведоци, између осталих, и они многобројни споменици наших царских задужбина из оног давног творачког доба, којима су ове области биле богато окићене. Те све споменике наше нрошлости да је очувала освајачка сила онакве какве је затекла, красили би јој државу; њој истој служилп би на част; народ српски видео би у освајачу себи другог господара и, по праву јачега, поштовао би га. А да су се опет освајачи кретали по оној наредби цара победиоца, на Косову, то би и они сиокојнији били.') ') Народна десма кели, да је Оултан Мурат, иидећи да ће од ране, коју му је Милош аадао, умрети, саветовао на Косову Турке овако :

Али, победиоци не учинише тако. Они су само рушили и обарали; и тако су мпоги и безбројнп српски споменици у иропаст сурвани. Некима се »Турци браћо, Дале и Везири: »Ја умријех; вама добих дарство, »Него ово мене послушајте, Да вам дарство дуговјечно буде: »ЈВи немојте раји горки бити, »Веће раји врло добри буд'те, »Нек је арач ценаест динара, »Нек је арач и тридесет динара, »Не износ'те глобе ни дореза, »Не износ'те на рају биједа, »Не дирајте у њихове шкоде, »Ни у ::акон нити у поштеље; »Не ћерајте освете на раји, »Што је мене Милош распорио, »То је срећа војничка дон'јела; »Не може се дарство задобити „На душеку све духан пушећи ; »Ви немојте рају разгонити »Но шумама да од вас зазире. »Него паз'те рају к'о синове ; »Тако ће вам дуго бити дарство. »Ако л' мене то не послушате »Већ почнете зулум правит' раји, »Ви ћет' онда изгубити царство.'*