Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГА НГ<

127

Тела која добро нроводе едектрику зову-преводиоци провођачи, супротно томе ненровођачи. До сада тела звата сшроводници п неспроводници. Још боље би им додиковала имена ироводници и непроводнпцп. Доиста, нровођачи би моради имати активну удогу, као „произвођачи"; међутим теда проводе или непроводе едектрику иасивним начииом, управо, скраћено се веди, да кроз н>их тече едектрика. „Електрина и магнетпна". Место немачкпх Е1ес1паШ и МацпеИзшиз, Француских е1ес1гјсг1е н ша^пеИбше, употребљаване су код нас највише речн едектрпцптет и магнетизам; прва по немачком, друга по већини. Неки су нашди даје згодније рећи едектрина, али нико још није писао као преводиоци „магнетнина". Реч „едектрицитет" одвећ је дуга и са германским наставком сувише је несрпска; реч едектрина има ту ведику махну, што се при њој прећутно усваја, као да је електрично стање тела квалитативна особина и то само неких тела, баш као љутина. Ваљало би узети реч електрика, и то из ових разлога; 1., Она нема поменуте махне; 2., Њоме се служио наш највећи терминолог покојни Панчић, а у народу је она почела лакше да се ширп него оне прве две. Усвојпти реч „магнетшша" сдично „електрицц", нема ти толико раздога колико усвојити ову последњу. Интервал нодутона хтели су преводиоци такође посрбити, па га зову „ иолутак", ,иоловак", ,иоловник ", а не решавају се нп за један. Отуд забуна за ученике. По Вуку: ,нолутак, лутака ш. (у Сријему) зец мдад (око Маја), Маг/ћаазе, 1ериз уегпиш". нодбвннк, половнпка ш. (у Боци), 1.) тМе наполичар. 2.) кад се од винове комине не пече ракија, него се на њу успе вода, па се послнје неког времена оточи те се у кући пије." Цео интервал зову преводиоци „ целац и овде преводе велики цео интервал (шајог) са величко, а мади цео интервал (шшог) са мадиш. Ово ме нотсећа на превод пмена АЊег1о Мадпиз, пменом Вељко ! По Вуку: „целац, лца ш. (ист.) 1.) \1с1е цијелац 2.) (у Сријему) жир неначет." ,циједац, дца (јуас.) т. ј. снијег, 1за1ш1обег бсћиее, н1уе8 ш!е§гае (поп 1гИе ресШшн)." . недпчко ш. Маппбпаше, пошеп уш." „малиш, малиша ш. (тос. малишу) К1ешег, рагти1из. а

Нека Савет ценп у колнко преводиоци овде пмају право. Добро би било, да су г. г. преводиоци поменуди, да су амнер, водат, ом, ирактичке јединпце за дотичне едектричке ведичине. Преводиоцп натежу без невоље кад преводе овако електроказ место електроскои, а не нреводе јасне и даке изразе, као кугда, дистанција. Оаи зову уњкав тон, место потмуо тон. Уњкав каже се за поневог човека, а не за тонове. На много места употребљују провинцпјадизме, као очадин место дурбин; учин учинак. Ову су другу рсч сковали преводиоци, а она прва, учин, значп но Вуку: сНе Тћа1, 1'ас1иш, дакде резудтат неког чињена. У физици се мора нматп и једна реч за означавање саме радње чињења, н за то је пајзгоднпја реч дејство. Сдика нема у преводу, само на неким местима упућује се на њих; вероватно је, и не може друкчије бити, да би оне морале ући у књигу. Да се зауставимо. Из свега претходног можемо закључити, да сав превод г. г. преводиоца има исте каракгере. А кад још једном све разумнрамо у мислима, онда се морамо придружити мишљењу: да ни једна од до сад писаних и превођених српских Физика није нашла довољно одобравање, с тога, што на томе не радише стручни Физичари. И „Елементе" да пишу стручни Физичари ? Да. да их ппшу или преводе стручнп Физичари ! Нарочито бих ово последње смео препоручити за књиге, чија садржина нема карактер места пли народности. Стручни ће најбоље учинити избор из богате туђе научне књижевности; онн ће познавајући иојаве и справе моћп боље преводити. и исправљати евентуедне омашке и погрешке, пего вдто ће то учинити људи, који би хтеди да пишу по некодико разнородних уџбеника. Да закључимо. Превод г. г. Тодоровића и Зделара, овакав какав је, не препоручујем за уџбеник из Физике у средњим шкодама. Није јасна ни сама њнхна намена. Ако би се баш хтедо остати при истомс оригиналу, Јохману; онда би га ваљадо нотиунпје превести — мисдим на ситан текст — исправити грешке, осавременити га, па у многоме поправити,. у преводу, терминологију и стидизацију. Руконис придажем овом реФерату. Бдагодарећи Главном Просветном Савету на поверењу, част ми је назвати се његов услужни . 10. Фебруара 1897. год. у Београду. д -р (Јтеван МарковиК.