Prosvetni glasnik

128

РЛДЊА ГДЛВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

Поводом овога реФерата Савет је одлучио: да со умоди г. др. Ст. Марковић, нроФесор Ведике ПЈкоде, да изволи ово дело уиоредити са Физиком од Хандла, која се данас употребљава као уџбеник у вишим разредима средњих школа, на по том да изволи Савету казати своје мишљење отоме: које би од ова два дела с обзиром на што мање поправке било боље употребити за школски уџбеник. X Прочитани су реФерати г.г. Стевана Давидовића п Петра А. Типе, проФесора, о нреводу „Мочпикове Аритметике" за ниже разреде средњих школа од г. Милана Вељковића, проФесора, којп је превод овога дела понудио за уџбеник. РеФерат г. Давидовића гласи: Главном Просветном Савету По одлуци Главног Нросветног Савета на његову 675-ом састанку послата ми је на преглед н оцену Мочникова Аритметика у српском преводу од г. Милана Вељковића, проФесора ужичке реалке, који је молио, да се његов превод прими за школски уџбеник у нижим разредима средњих школа. Пошто сам упоредио послати ми рукоиис с оригиналом, као и са старијим срнским издањем Мочникове Рачунице од год. 1874 п 1875., част ми је саоиштити своје мишљење Главном Просветном Савету о молби г. М. Вељковића. Расписом Господина Министра Просвете и црквених нослова од 17. октобра 1895. ПБр. 19195, а на основу одлуке Главног Просветног Савета од 11. октобра исте године, прописан је програм математичке наставе за све разреде гимназија и реалака, с којим се не подудара распоред наставног градива у Мочникову уџбенику. Тако се на пр. рачунање с непотпуним бројевима учи у нас у другом разреду, а тај је одељак — и ако чисто аритметичке природе — код Мочника уметнут у сред Алгебре која је ушла у другу књигу његова уџбеника, намењену трећем и четвртом разреду. То је код Мочника учињено може бити једино из разлога, што је у одељку о рачунању с непотпуним бројевима обухваћено н скраћено кореновање, на је с тога тај одељак унесен у уџбеник за III а IV разред. Ну тај разлог не вреди за нас, јер се по нашем нрограму скраћено рачунање тиче само сабирања, одузимања, множења и дељења, а не и кореновања; а са гледишта методичности оправдано је, што је у нашем програму скраћеном рачунању, као чисто аритметичкој радњи, одређено место иснред Алгебре. Исто се тако п . сложено правило тројно", п „дељење по даној размери" учи по нашем програму прс Алгебре, у почетку трећега разреда, а с тим се одељцима по Мочнику завршују предавања у четвртом разреду. Даље је поменутим расписом Господина Министра Просвете и цркв. послова пронисан такав расиоред математичког градива на ноједине разреде, да је целокунна математичка настава подељена на два концентрична течаја; први обухвата четири нижа, а други четири виша разреда. Та се два течаја не разликују толико стварно, колико Формално, јер је наставио градиво скоро исто, само су различни методи и гледишта. Оне истине, које се на нижем ступњу наставе сазнају емпиричним путем, генералишу се у вишем течају философском апстракцијом, и тако се на научној основи изводи веза између алгебарских операција, и проширује појам о броту. Ну и ако су методи различни, научна Факта морају бити тачна. Па и с те стране Мочников уџбеник није без махна. Тако се у њему свуда, где је реч о геометриском представљању бројева, тврди. да се брејеви могу представити тачкама, а то је из основа погрешпо, јер тачка, ма гдс она била у равни, не може бити геометриски представник ни којег другог броја сем апсолутне нуле. Разни бројеви могу се граФички представити само дужинама разне величине, тако да је на пр. број 3 геометрпски представљен једном дужи, која је усвојена као геометриски представник броја. Кад би се тачка сматрала као слика каквог броја, опда би два иута већи број морао бити представљен два пута већом тачком, а збир два броја морао би бити представљен тачком, већом од оних тачака које представљају ноједине сабирке, а то је очевидна бесмислица. У другој књизи, у §-у 44-ом, где се дају унутства за решавање једначина нрвога степена, сгоји и ово: „Ако има у једначини сложених, заградама еиојених израза, заграде ће нестати кад извршимо операције заградама означене". То упутство није добро и не вреди увек, јер се на пр. једначина х (а —|— 1)) -—■ с очевидпо простије и брже решава, кад се не разграђује, јер се па први поглед с Х — а + 1з ' ; док би се разграђивањем добила једначина ах -(- ћх = с што је очевидан корак у назад.