Prosvetni glasnik

280

ПРВГДЕД ШКОЛ.СКИХ ЛИСТОВА

у којој служи Олерт, и да му се учини све и сва да иокаже изводљпвост и корист својих нредлога, па да се носле године дана учини упоређење између његова првога разрода и досадашњих. То је свакако најболи пут за знатне реформе, јер добро упућенп огледи важнијц су него ли сви педагошки проиисп. — Затим се обраћа гаколским властима пажња на справу за грађење распореда, коју израђује радња Рајтер и Мајер у Бокенхајму код Франкфурта на Мајни. — На послетку долази поклич свима издавачима школских часониса, уџбеника, учила итд. да пошљу по један примерак с кратким изводом садржине редакционом одбору Друштва за немачку васпитну и школску историју, који то све издаје у своме органу Ваз §е8ат1;е Егаећипдз-ипс! Цп^егпсМз^езеп т с!еп Еапс1егп (1еи(,8сћег Хип^е" од кога је до сада изишло већ пет свезака. Тиме се тежи духовном јединству васколпких немачких школа и упознавању са свима радовима, за које се иначе ни по натпису можда не би сазнало. У четвртом одељку опет се налази библиографија књига посланих на приказ. У додатку налази се годишњи преглед 24 рада о Хорацију (свршетак из прве свеске), 28 радова о Цицероновим беседама и иочетак о Корнелију Непоту. Л.

Кеуие т1;егпа1;1опа1е с!е Геп8е1§петеп1:, риМше раг 1а 8ос1е4е с1е Репзе^петеп! 8ирепеиг. Свеска за март 1897. Ово је најобилатнји школски часоппс у Француској. Њега уређују већином университетски професори, али му се садржина највише односи на средње школе. Обично је свака свеска од 6 — 7 табака, а стаје 24 фр. годишње. Мартовска је свеска ове садржине : 1. Један школски реформатор — Ет/1е-Ргепепс Ше&ег. Овде Сг. Мопо<1 излаже биографију Е1ес1ег-ову. Е. је рођен у Штрасбургу 1828. а свршио је Есо1е Когта1е у Паризу 1852. Прочуо се као добар управитељ једне приватне школе (Есо1е А18ас1еппе) која је давала младићима више образовање у класичном и модерном духом. Он је у овој школи радио од 1874. до 1892. Умро је 1896. у Паризу. 2. Обсервације једнога немачког иедагога о француеким школама. Овпм чланком ГјОшз \УеП1, нрофесор, одговара М. Нагћнапп-у на његову књигу: „Ке1зеетс1гиске иш1 Ве1гас1иип§еп етез ЛеиЈнсћеп ХеирћПо1о^еп т с!ег 8сћ\уе1г ипс1 т Егапкгегсћ, уоп М. Наг1тапп; Ее1р21§, 1897." Хартман је по палогу саксонског мпнистра просвете иутовао у ПТвајцарску и Француску, да проучи уређење и начпн наставе, нарочито живпх језика у поменутим државама. Он замера Французима на недовољном успеху за живе језике; говори о спреми и заузимању наставничког положаја; недовољној педагошкој и методичкој вештини наставннка итд. Хартман се бавио у Ф. само неколико месеци. 3. Реформе клаеичног бакалореата, — Известилац овога друштва (1а 8ос1е1е с! Гепз ) подноси из= вештај друштву о тим реформама.

4. Штампан је извештај, који је поднео министру нросвете савет париског университета за годину 1895 и 1896. — По томе извепггају, било је носледње шк. годипе, у свих шест факултета (теолошки, иравни, медицински, научни, литерарни и виша фармацијска школа) свега 13844 ученика. Од тога броја било је странаца 1339, а женских 589. 5. Университетски докторат. — У овоме чланку говори се о новим докторатима за странце, који се школују на фран. университетима. Овде су штампани предлози научног и литерарног факултета, како се ови нови докторати добивају и како су разликују од правих државних доктората, који важе за француске штуденте. 6. Школека хроника. — Парнски медицински факултет решио је: да се ове године, уз редовна предавања, отвори пет слободних курсева. — У 20 немачких университета, било је, за последњи семестар (189.6 г.), 2191 странац, од којих су 1674 из разннх европских, а 517 из ваневропских земаља. — Удружене Сев. Ам. Државе, покрећу предлог, да се иоред многих сепаратних университета за поједине државе, оснује једаа општп национални университет, за који би се Американци потрудили да добаве најболб светске снаге и да иривуку слугааоце из целога света. — У Каиру (Египат) постоји универзитет од када и сама варош, само га је 1302 г. срушио земљотрес, те су два века нрошла на подизање и увећаве поругаене зграде. Канрски университет спрема државнике (који изучавају законе) и теологе. Наставни је основ, као и у свима мусломанеким школама, Коран. Учење се дели на четири ступња: у нрва два учи се граматика и синтакса; у трећем реалне доктрине и атрибути божанства; у четвртом, штудирају се закони. Још су слушаоци четвртог ступња обавезни слушати коментаре Корана и принципе правнпх наука. 7. Информације и новоети, које се тичу специално њихових школа. 8. Званична коресиондеција. 9. Кратки иреглед иедагошких страних и француских листова. И на послетву: 10. Еиблиографија. — Од важнијих реферата долази: Шз^огге §енега1е <1н \Т-е 81ес1е & пок јоигв, рићНее воиз 1а сПгесИоп <1е М. М. Е. Т^тзве е(; А. Катћаи<1. — Тоте УШ. Еа КеуоПШоп 1гап§а1§е, 1789—1799. Реферат Маигпсе ЕаПех.

Кетие реДа^о^ие. !Моиуе11е §епе. № I. Лаиу1ег 1897. Чнтаоцима Гласниковим вероватно је нознат овај журнал. Његови ваљани чланци налазили су често места у Учитељу навођени су и у Гласнику, и у Наставнику. Први чланак у овој свесци је 1,ес1иге8 рори1а1ге8: ипе ргорозШоп МаигЈсе Воисћог-а. Овим се нредлогом хоће, да се пробраном лектиром утиче на недоучену масу народну. Чини ми се, да се ни у једној земљи не ноклања толико пажње добу младићском између