Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЂ

289

Просвета у Пруској. — У Берлину, који има 1 700 800 становника, имају учитељи основних школа иросетао плате: од 6-10 године службе 1960; од Л —20. 2.740; од 21. —30. 3.400 марака. Сва илата од 6. до 30. године службе износи 71.200 марака. \ ш ту је, у илати, урачуната и станарина, која се рачуиа на 540 марака. Б. 2. I. А. 1Т." " * * * У пруској шноси плата учитеља једноразредних школа у малим местима 1000, у средњим 1100, а у великим варошима 1200 марака. Хиљаде учитеља основних школа имају плате испод 600 марака. .,Веи1зсће В1аМег". * * * У краљевини Саксонској имају учитељи и учитељице једнаку основну плату од 1000 марака. „Б. В." * * * У Берлинским општинским школама има ове школске године 212 рсктора, 2181 учитељ и 1189 учитељица за науке а 623 за вештине. Верлин ћо издати на те школе ове године 11,125.035 марака! Плата је наставника: ректора, после дванаестогодишње службе 4200 марака (и уз то бесилатан стан и огрев), учитеља, иосле тридесет и једне годино службе 3800 марака, а учитељица после десст година 2200 марака. — Међу млађим учитељима расте сваке године знатан број академски образованих људи, јор нема довољно места за њих у впшим заводима. „Б. В." * * * У пруској народној скупштини усвојен је ове године предлог, да прва плата учитеља основних школа буде 900 марака, а учитељица 700, али је тај предлог пропао у Горњем Дому. „Б. 2. 1 А. И." * * * ЛајПЦИГ троши највише од свију великих немачких вароши на школе, кад се издаци израчунају на поједине становнике. Ови су 1892. године износили 12,30 марака. „Ђ. В."

Просвета у Холандији. — 1. јануара 1894. године било је у свима школама у Холандији 2.928 управитеља и 76 уцравитељица; осим тога 6.355 учитеља и 2.663 учитељице; даље, 868 помоћника и 943 помоћнице. Многа места нису била попуњена. * * * У Холандији Ј |з учитеља и учитељица има годишњу плату измсђу 400 и 600 форинти, а сви осталп између 600 и 1000. Управитељи основних школа имају најмању плату између 700 и 800 форинти, а највећу преко 2000 форинти и уз то слободан стан са вртом. * * * Сви учитељи јавних школа у Холандији имају права на пенсију, кад наврше 40 година службе, или просветни гдасник 1897. г.

ако су 65 година старп, илп су због каквог дугаевног илп телесног недостатка ностали неспособни за службу. Пенсија не сме, ниу ком случају, прелазити 2 /„ плате „Б. 2. I А. И."

У Норвешкој 1890. године ишло је у школу само 75°/ 0 деце, која су способна за школу. Поред 3390 испитаних учнтеља има 109 неиспитаних; норед 403 иснитане учитељице нма 26 нонспитаннх. На једног наставника долази, просечно 61 ђак. Издацн су пзносили 3,439.029 круна, те према томе долази на једно дете 14,60 круна. „Б. 2. А. И.»

Једна пруска школа. — Међу школским зградама у Пруској има их које но личе ничим на школу. На нрвн поглед се види, да су то остаци минулих векова. Поводом једног скорашњег ножара ВегНпег Могдеп-геШш^, доноси онисједне таквешколске зграде. Кров јој је био сламом покривен, грађа дрвена, зидови у таком стању да со ировидело кроз њих. Пожар се нојавио у школској кујни. За неколнко тренутака цела је зграда претворена у непео. Жртва тога пожара била је жева учитељева. Изгорела му је и цола имаовина. Само после неколико минута, ношто је учител, побегао нз учионице заједно са ђацима и својим сппчићем, пао је кров и нретрпао све што је у згради било. И напредпа Пруска има школскнх зграда које су веома далеко не од какво завндне лепоте, но н од најобичније удобностн. Колико је ово чудиовато на готово и невероватно за Пруску, толико је за нас и утешно, ако нашем немању може бити утехе н у туђом немару.

Страии ученици у Немачкој. — У 20 немачких упиверзитета било је у летњем семестру 1896 годино, 2191 страни ученик. Од овога броја, 1674 су из разних европских земаља, а 517 из ваневропскнх. По разним земљама, овакво је бројно стање: 1. Европејци. — Из Русије, 515; Аустро-Угарске, 316; Швајцарске, 283; Велике Бритаиије, 139; Белгијо, 96 ; Француске, 56; Холандије, 44; Италије, 34; Шведско-Норвешке, 31; Луксембурга, 28; Румунцје, 25; Турске, 24; Србије, 23; Грчке, 21; Бугарске, 12; Данске, 9; Шианије, 5; Португалије, 2; Црне Горе 1. 2. Ван-еврваејци. — Из Амернко (Северие и Јужне), 442; Азнје. 56; Африке, 15; Аустралије 4. * * * Бро .ј студената, нреиа броју становиика у разним земљама стајао је 1892. —93. шкоске године у овој размери: У Француској 1 студент на 1.683 становника.

„ Номачкој 1

„ 1.580

„ Енглеској 1

„ 1.512

„ Аустрији 1

„ 1.822

„ Угарској 1

3.609

„ Италији 1

у»

„ 1.756

„ Србији 1

„ 5.143

В. 2. 1 А. Џ."