Prosvetni glasnik

290

Е Ж И Ћ

Женска учитељска школа у Кембриџу. Пре десет година отворена је у Кембриџу женска учитељска школа, којаје 1893. годино добила иову зграду у вредности 1,300.000 динара. У тој згради становаће 6 наставипка, 7 наставница. н 50 ученица. „Б. 2. 1 А. II"

Статистички подаци о школама у Сједињеиил Америчким Државала. — 1892.—93. школске године било је у свима јавним и приватним школама Сједињених Држава 15,083,630 ђака или 22,5 ироцента свега становништва (прираштај је 1893.—94. године 370.697 ђака). Број ђака јавних школа — којл сад износи 13,510.719 ђака — иопео се 1,92% према прошлој годпни, и просечно похођење школе поправило се за 3,45%. Из тачнијих података о иохођењу школе видп се, да школска омладина за време 2 /. школске године оставља гаколу, те иде на занате. За време те школске године било је 122.056 мушких и 260.954 женских учитељских снага, т. ј. од 1888 године оиадао је непрекидно број учитеља, а нарастао је број учитељица за 70%. — Школскнх зграда има 235.426, у вредности готово 400 милнона долара (две милиарде динара) заједно с намештајем. Школски приходи које дају држава и поједина места, износе 165 милиона долара, а сви расходи износе 163 мплиона долара, од које суме иде 104 мил. дол. на плате, 31 мил. дол. на школске зграде и 28 мил. дол. на огрев, намештај птд. За последњих 20 година удвоструч:илп су се у Сједињеннм Државама издаци за основне школе, а тако исто и вредност школских имања. Јавних „великих школа" (виших основних школа) билоје 2.812, са 9.489 наставника и 232.951 ђаком, а пријавило се 1.434 приватне школе са 6.261 учитељем и 96.147 ученика. Осим тога био је 451 „универсптет" и „колеж" за младеж оба иола, са 10.247 наставника и 140.053 слушаоца. Само за образовање женске зрелије омладине било је 143 „колежа", са 2.114 учитељских снага и 22.949 „студенткиња". Ови васпитни институти имађаху у својим библиотекама 5,319.602 свескс, а њихова вредност оцењена је око 130 милиона долара. Они су имали фондове у вредности 100 мил. долара, а годишњи приходи износили су 17,671.550 долара. * * * У једној Њујоршкој основној школи, где су била деца од 9—14 година било је заступљено 29 нородНОСТИ. Њујоршке новине, којо доносе ову белешку, ндломињу уз то: „Ми узимамо децу из сва четири краја света и нреобраћамо их у американске грађане. У једној генерацији дајемо им нросечно американско образовање. Ово, можда, нијејош највише, али је просечно више но ма где у свету. Номоћу образовања овпх преобратиће се свпх 29 народности у једну јодину народност, прву на свету — американску". * * * * Плате америкапских проФесора. — Један професор бруклинске мупше, цонтралне школе има плаге 5000 долара (т. ј. 27.000 динара).

У Њујорку је било 1894. године 234 основне гаколе са 3.787 наставника и 174.424 ђака. При свем том тврди се, дајош 50.000 деце, споообне за школу, не иоходе школе. * * * Таблице, нисаљке и заједнички судови за пијоњо воде нећо со више уиотребљавати у Њујорку, да ие би иреносили заразне болести. * * * Нигде у свету не игра тако важну улогу гакола п васпитање, као у Сједињеним Државама, нигде вишо не трошо на школе држава, вароши и поједипи људи, иего тамо. У некима од тих држава троши се скоро иоловина целокупног пороза на гаколско циљеве. Тако је један университет (Наг\уаг(1) за иоследњих двадесет година добијао сваке године просечпо 1'/ 2 мил. марака поклона; а једна варош — Ви1и(ћ — на Горњем Језеру, која има 35.000 становника, иотрошила је за грађење једне вишо школе 1 милион 200.000 марака. „В. 2. I А. 1Г." С немачког Добрнвој 15. Б. * * * ТСако стоји настава живих, гуђих језика у Француској, види се из ових података за 1895. годину : У 348 мушких средњих школа било је те године: 575 професора за немачкп језик; 448 професора за енглески; 30 за талијански, 19 за арапскп; 4 за руски и 20 за ново-грчки. — У 63 жонске средње гаколо било јо: 57 професора за пемачки језик; 69 за енглески; 1 за гапански; 3 за талијански и 1 за арапски. — У 174 мугаке и женско учитељске школе било је: 54 професора за немачки језик; 110 за еиглоски; 6 за ганански; 2 за талијански и 3 за арапски. * * * Плате проФесора средљих школа у Француској. У Паризу и Версаљу ирофесори средњих школа пмају прву плату 5,000 дииара, која расте у повишицама од 500 дин. до 7.500 динара; апрофесори у департманима имају прву плату 3.200 динара која расте у повишицама по 400 дин. до 5200 динара. У впшу класу може сс доћи тек онда, пошто се проведу две годпне у нпжој. * * * Све париске више девојачке школе имале су на крају прошле .године 10.413 ученица. Свака гакола пма два одељења: три нижа разреда за учоннце од 12—15 година и два внша разреда за ученицо од 16—17 година. 50 оваквнх школа имају осим тога још и ириправну школу „с1аз8е еп&шМпе". Прииравну школу походило је 1119 ученица; нижу девојачку школу 3.537, и вигау 5.757 ученица. »В. 2. Г. А. ХЈ«. с пемачког Добривој В. Б.