Prosvetni glasnik

НАУКА II НАСТАВА

335

које нису на реду. Овп овде морају имати на уму само децу н њихов духовни развитак. Кад ирииравник добије тему за нредавање, он има да је изради. За ово му је слободно да пита за савет и да потражи помоћи у лптератури. Одмах ће видети, да му је најпре потребно, да сам добро зна оно што гша деци да каже. И што му је год то јасније, то ће га умети боље казати и деци. Ношто је ствар добро ироучио и помогућству видео (у литератури) како је то други уредио п предавао, приправник има сада сам да пристуии изради иредавања. Овде има сада најире да помисли: како је он сам дошао до овога знања, и шта му је било најлакше а шта најтеже и најнеразумљивије. Ако овога могне да се сети, биће му у многоме поможеоо и показан пут којим ваља да удари. Ако не могне нек се сети шта деца знају а шта не знају, да се пренесе колико више може у душу и мисли дечје и да нрема овоме стане смишљати како да их најбоље уиозна с оним што му је у задатку. Тај најбољн пут има сада да стави на хартију. Пошто ће се ово још мењатн, донуњати и поправљати, то ово не мора бити одмах рад на чпсто, него иросто једна скица, један нацрт илн иреглед. Кад се овако расаореди сва грађа илп узме ред, којим ће се ићи у излагању или иредавању, онда долази детаљна израда, која онет не мора бити последња, особито код првих предавања. Кад приправа буде и на чисто преписана, онда иде дотичноме наставнику Школскога Рада на преглед; а овога је дужност опет, да је у најкраћем року прегледа, поправи и врати ириправнику иа нрераду или чување, проучавање и спрему за предавање. Ове ириираве приправиици чувају код себе до самога предавања, а тада је, пре предавања, предаду наставнику Школскога Рада, како би он, за бољу оцену, имао пред собом и писмену принраву и усмено предавање; а кад је више предавача, да би их могао и распоредити по разредима, којим редом ће предавати. Ове приираве сада наставник чува код себе и понопо нрегледа, па их доноси, нрегледане и поправљене, на критике, и тада их враћа приправницима на чување за успомену. IX. Грешке у приправама. Најобичније су грешке при писању приирава ове: 1. Што се приправи не да згодан облик, нодесан и за ношење у џепу и заједницу с остацросвЕтни гласник 1897 г.

лим прииравама. Неки приправници пишу на поли табака, неки на четвртини, али по дужини. Боље је, да буде све једнако, и то на четвртини, пишући по пшрини а не по дужини. 2. Што се не остави ни мало празна места, за поправке, напомене и допуне. И ружно је н непрактично је писати од краја до краја. Онда ни наставник нема где да стави какву примедбу или напомену, а ни приправник што да дода. За то увек са стране ваља одвојити једно три прста, а то је од прилпке трећина листа, па превпти и то оставитн чисто. 3. И ружно је и неучтиво је узетп и сувише лошу хартију, која пролива, писати бледим мастнлом и рђавим пером пли, још горе, писаљком. Што год отежава читање, то ваља избегавати. И рукоиис одвећ ружан и нечитак није добар. Нарочито ово не доликује оннма, који се спремају да друге уче писмености. 4. Што се не да ирегледности целоме предавању. Ово се пајбоље види у насловима. Ако нема наслова, ако предавање тече онако као нека причаонда није добро. У предавању мора бити одељака> п сваки треба да носп свој наслов, те да се. по њима одмах видп и шта је предавање обухватило. Највише шта би се иопустило, то је, да место наслова буду римске циФре: I, II, III итд., или само црте. Ово би се допустило онде, где је мучно ставити кратке наслове, а дугачке бисмо хтели да избегнемо. 5. Што се не ставе и иитања и цео поступак. Многи прииравници само испричају дану садржину на пример из Историје или Науке Хришћапске, па на кра.ју само кажу : „пропитивање", или „репетиција". А код рачуна само набацају масу задатака, без икакве разраде. Ово није никаква приправа. У ириправи мора се изложити не само сва садржина предавања пего п цео иостуиак при предавању, смишљен унапред, на миру и у слободи. Јер се ни у ком случају не сме доиустити, да се почетници смишљају пред децом, да нагађају и иадају у забуну. Ово би значило, да иду непринравни на предавање; а ово је од штете и њима и децп. У пропитивању одговорп се не морају ставнти, јер су они јасни, из онога што је иред њима. У том случају место одговора долази црта (—). 6. Даље грешке биле би правописне. Приправници, нарочито у почетку, греше много у језику. Ово долази ваља да отуда, што тада више управљају пажњу своју на садржину и методичну страну. Али барем нри прегледању приправе, кад ово сврше при ирепису, ваља да имају иа уму и ову страну 44