Prosvetni glasnik

наука и настава

845

Вешалице је најбоље купити у трговини. но ако их нема, употребљавају се адчице за завесе и згодно умећу у предмет. У стодарству ваља бити веома штедљив. Ако треба за неки модед даска од 95 см. дебљине, а М1Т је имамо од 1*5 м. онда ћемо је преподовити тестером по дебљини, па онда исећи на онолико делова колико нам треба. Оваку радњу нарочито препоручујемо код м. 15, 17 и 18. Код м. 1 — 11 раздели се даска на шинке, па се нрекрате на потребне дужине. Учитељ мора овде унапред да изрендише две стране, те ће друге две дако урадити ученик. Свуда ваља сам учитељ да укроји ученицима материјал тј. да га исече на онакве делове, какви су потребни за рад. Ако би ученику давади цео табак или цеду даску, онда би ученици постади ужасне распикуће, јер деца нису у стању да сама оцене колико им треба чега, те ће на тај начин кварити материјал. Место добити од ове наставе имали бисмо штете.

Књижевност по којој је рађен овој спис 1. АџиК Сретен. Ручнп рад у мушкој шкоди I. 86. г. 2. МарковиК Петар. Ручни рад (у Просв. Гдаснику од 87 г.)

0 Ц Е Н Е 2

Нешачка гранатика за шкодску и приватну употребу. I. део Наука о гласовима. II. део наука о речима. Израдио Стеван ПредиК, нроФесор. У Београду. Издање и штампа краљ. - српске државне штампарије 1890. — Ова је граматика истина пре неколико година изашла, па ипак хоћу, да је читаоцима нрикажем; узрок је томе једно тај, што овај уџбеник није до сад приказан, друго што се поведа реч о прештампавању овог уџбеника, те ће у овом времену свака напомена добро доћи. Први део : На-ука о гласовима је опширна (више него што треба), те би и о њој овде требало више проговорити, но ја ћу се само на крупније ствари осврнути. Поред немачких речи, којима се објашњава правидо за изговарање појединпх сдова, треба казатп и српско значење. На 6. стр. вели писац, да се ! у почетку речи иснред самогласника

3. Ђгипз А 1 огз Ојс 8сћићтегк8Ш1е 111 Шгег УегМшкшц т11 (1ет ^еогеИвсћеп Цп1егпсМ. \У10п 1886. и 1895. II Аи11а§е. 4. С1аизоп Казз. Шег сНе УегМш1ипд (1ег ргакШсћеп АгћеИ тк, (1ег Бегп8с1ш1е. Уог1га§. БгезДеп 1875. 5. Е1т Нидо, 8р1е1 ип(1 АгћеИ. ХЈМегћаНенс^е Ве8сћаШдип§еп иш1 апге§егк1е 8рје1е 1'иг (Пе Кт(1ег81иће. Пе1р21§. 6. Шт Нидо — Вег РаррагћеИ. Ап1еИип§ гиг УегИ§ип§ а11ег Аг(: РаррагћеИ. БеГргЈ^. 7. Е1т Нидо — Бег (1еи1сће НашНегН^кеНз 1Јп1егпсћ1 ш Теопе ип(1 Ргах18. \\Гешаг 1893. 8. 8а1отоп ОИо. АгћеИвсћиЈе ипс! Уо1к88сћи1е. 9. ХЈгЂап 1)ег НаизПеЈз 111 Бапетагк иш1 зете Уегр1'1ап2ип§ т (Не 8сћ1е818сћеп Но1ћ81аш18(Н81пс1е. Орре1п 1882. 10. ТЈгЂап, Ваићо['ег, Меу ипА КгеИлсћ. Бег ЦашНегИ^кеИз - Ш1егпсМ 1'иг сНе тапПсће Ји§ет1 ип(1 81бј(1ип1егг1сМ 111 с!ег 8сћи1е. 11. ЈЈгЂап, Ваићо^ег, Меу игк! КгегМсћ Бег Нап(ПегИ§кеН;8 - ХЈп1егпсћ1 т (1ег 8сћи1е. 12. ТЈгЂап, ШсШег, ШаћошЈгу ЕтећНсће Киаћеп - Нап(1агћеП. Ме1осН8сћ §еог(1це1е Уог1а§еп8атт1ии§. 1892. 13. Каге<1ћа кг. Нгу. з1ау. гет. ?1а(1е 0(1је1а га ћо§о§1то1је 1 иа81ати 0(1 24 81јебпја 1895. ћгој 1390 којот 8е 1гс1аје Ћаиспа Озпо^а еа гепвкг г тиЊг 81бјс1. 2а§гећ 1895.

П Р 2 К I 3 2

изговара као кх, на пр.: Јатеп (кхамен). На 5. стр веди, да ф гласи двојако: хј (непчано) и х (грлено); као хј гласи <ђ, кад је испред њега ма који сугдасник иди самогдасник (осим а, о, и, аи), на пр.: Шгфе, хсђ. И ако !, ф у немачком није тако чисто, као у српском, ипак овако јасно истицање споредних, нејасних гласова буни и наставника и ђака. На 8. стр. вели писац: Ако је у дугом слогу слово 1, онда се ђ пише иза 1, дакле Јђ, а не иза самогласника на пр.: 2ђа1 (а не 2лђ1), МаЈђ (а не Ша()4), 2Ли(ђ (а не 5Шиђ1). Ово је нравидо иогрешно, у најмању руку застарело. Данас су филодози па чисто, да је до сад Јђ погрешно писано у чисто немачким речима; по правилу треба писати ЗД1, а не Јђа1, Шађ1, а не ШаИ), Ш?иђ1 а не ШМђ, јер ђ служи као знак за дужину самогласника (осим х), те кад се не пише иосле а, и, о, не треба га писати, 45*