Prosvetni glasnik

360

к о в ч

Е Ж И Ћ

патијама што везују ова два народа. Ово долазн од непознавања правих услова у којима се огледа социални живот модерне Француске. Нарочито се ово огледа у дискусијама универзитетских слушалаца, који често износе на дневни ред многе моменте из социалног стања или историјске прошлости Француске. Универзитетске библотеке са свим су оскудне у Француској, нарочито новијој ллтератури, те не могу америчкој омладини дати довољно потребног материјала за тачније познавање француског друштвеног стања. Уз то долази незнање француског језика, те и оно француски^ дела што има, само заузима нумере у каталозима. Да би се ова провалија, између ова два „транс-атланска" народа, колико год ублажила, установљено је ово друштво, које ће свим средствима радити да „интелектуалну Француску приближи интелигентној Америци". Ово ће се нарочито радпти преко универзитетске омладине, стварајући уније од већег броја универзитета, јер се друштво нада да ће у Америци наћи иовољног одзива. 4. У чланку: „X' АззосГаИоп дсз таМгез гереШеигз Ле^апГ Ба СЋатЂге Лез Ђечртез" (Удружење професорских прииравника пред Парламентом), изнет је говор интерпеланта Мтпап-а и одговор мииистра просвете, А. Кат1)аис1-а, на интерпелацију о растурању поменутог друдива. Министар је одговорио да је полиција растурила то друштво за то, што се није тачно придржавало свога програма и што је својим радом штетно утицало на универзитетску дисциплину, 5. Школска хроника (Сћгошдие ДеГепзе^петеп!). У Француској. — 1. Шарсељски универзитет за 1895 — 96. имао је 82 професора, 25 асистената, 763 ученика. Од цолокунног броја професора, 35 имали су 82 књижевна рада. Највећи број радова долази на професоре научног факултета. 2. Универзитет у Бордоу (Вог<1еаих), за школску 1895 — 96, бпло је свега уписатих ученика 2.168 К 0 в ч ПОУКЕ 0 ЧУБАЊУ ЗДРАВЉА Поуке о чувању здравл.а школске омладине, које ниже доносимо израдилаје уирава гимназије у Вилаху, у Крањској, наоснову аравилао чувању здравља, што их је без сумње уз надлелсну стручиу помоћ иронисало Берлинско Учитељско Удружење. Изрека да мали узроди имају често великих последпца пигде није ваљда тако јасна и тако судбоносна као у иитањима нашега здравља. Нигде се ваљда с мање пожртвовања и с мање напрезања не могу постићп тако велики резултати као у погледу ових поука. Често су, но здравље наше деце, по наше здравље, временом дошле нај-

(правника, 669; медецинара, 1041; у научном фак., 259; литерарном, 199). Интернационална универзитетска статистика., — Библиотека евроаских универзитета. По извештају Васпитног Савета у Вашингтону, зна се статистика немачких, енглеских, аустро-угарских, шпанских, француских, талијапских, шветско-норвепгких и руских универзитетских библиотека. На прво место долази Немачка. Њезиних 20 библиотека броје 5,850.000 свезака. За њом долази Италија, са 2 и по милиона; за тим Вел. Британија, Аустро-Угарска и Русија, свака; по 1,800.000 свезака. Шведска и Норвешка 790.000 Шпанкја 726.000. Фран-Јуска, на послетку, 692.000 свезака. Највеће су чеЈири европске библиотеке: у Штрасбургу (704.076 свезака), Лајпцигу (504.683), Оксфорду (530.000), Кембриџу (506.500). Буџет ових библиотека износио је за 1894 год. ове суме: прве, 81.815 фрака; друге, 47.600 фр., треће 207.655 фр. четарте, 47.600 франака. Пет универзитетских библиотека: Беч, Хајделберг, Минхен, Петроград, Гетинген имају вицш од 400.000 свезака. У Француској је највећа нариска библиотека од 143.200 свезака. Немачка. — Статистика свих 20 немачких универзитета за зимски семестар 1896 — 97. — Свега је уписано 29.575 ученика, од којих су 27.229 из разних држава, царевине и 2346 странци. На овај број ученика долази 2.435 професора и приватних доцената. 6. Новостц и информације. 7. Кратак иреглед иедагогике литературе. Овде су приказати часописи: Ес1иса1;10па1 Кеу1е№, 2еНзсћпА !иг "^еШкће ВМип§, АкаАеппе (Ог^апе -с1е јеипеззе зомаИзЂе, Рга§ие), Кеуие реЛадо^ие, Кеуие ћ1аие, Кеуие ТЈшуегвхШге, В'еп8е1дпетеп1; весопс1а1ге. — Сви од месеца марта. 8. Библиографија. г. в.

ЕЖЕЋ опасније и најтеже последице, само за. то, што можда нисмо знали да уклонимо оне незнатне узроке, да дамо оне мале поуке како ово ваља или како оно не ваља учинити. II како је код нас у погледу хигијенских школских захтева и поука, више него игде, остављено доброј вољи и родитељској бризи самих наставника, и како се, на другој страни, уз ово двоје и уз јасно сазнање ових, одиста малих и незнатних али битних захтева за очување здравља могу учинити неизмерне користи нашој школској омладини а кроз њу и преко ље и самом народу, то ће држимо ове поуке, у овако лепо сређеном, кратком и збијеном ирегледу, добро доћи нашим наставницима вазда