Prosvetni glasnik

428

КОВЧЕЖНЋ

силе узео конфузаији израз: живе силс и сила ствари, што само може завести мвоге читаоде. Жзвештај о интернационалном конгресу за децу наставља се у мајској свесди, те ће о њему бити реч у ирнказу те свеске. У чланчићу раздаване награда друпггва ироф. наставе у Рони саошптавају се доред осгалог и два говора у којима се уздиже нрнватна иннцијатива у школским и дросветним радовима. * Међу сталним рубрикама овог ревиа на дрвомје месту рубрика: штампа и књиге. У њој има врло

К 0 Б Ч

0 НАСТАВИ МАТЕРБЕГА ЈЕЗИКА Од годипе 1880. излазе у Еерлину Годишњи извештаји о средњој школи ') иод уредништвом СоагаЈ-а Ке1ћда8с1|-а. У тим се извештајима бележи свака иојава на нољу средњошколске наставе и васпитања. Прка дна одељка говоре о школској историји и о школском уређењу, а затим има сваки средњошколски предмет засебан одељак, и ту се приказују све новипе (уџбеници методска упусгва, важнијп чланци о иредмету из појединих стручних листова. и т. д.), које се у тој години иојавиле. Крајем прошле годипе изишао је Годишњи извештај за 1895. годину. Из тога ћемо извештаја извести, шта се данас захтева од наставе матерњега језика са особитим. обзиром на лектиру у нижим разредима. Новине ћемо извести нрегледно, без обзира на писца или оцењивача, а ко би хтео да се о том тачније извести, упућујемо га на поменуту књигу, без које но би требало да буде ниједна књижнпца наших средњих школа. 1. Ниједна настава нпје толико погодна, да допре у најдубље кутове народне душе и да узнесе дух до највиших висина човечјега мишљења и чуствовања као настава матерњега језика. 2. Матерњн језик треба изучавати тако, да се разуме садржина речи п слика, којима се речи служе, и да се пробуди језиковно чуство, а не да за разумевање језика буде претежнија граматична настава. У језику треба садржином доћи до облика. Увек треба тежити за тим, да се пронађе смисао 1 ) ЈаћгезћепсМе ићег Јаз ћбћеге бећићуевеп- Негаиздееећеп уои СопгаД ]1е1ћ\\']зсћ. ВегНп. 11. 6аег1дег8 Уег1а§-8ћисћћапс11ш1^. Иегтапп Неу<'ећ1ег. 8. с \У. 8сћопећег§егаЈгазае 26.

ледих реферата о делима која се односе на васдитање или су иваче од важности за омладину. Реферати су кратви, јер се мишљења о важнијим књижевним делима износе и у засебним чланцима. У хроници основне наставе и веснику из иностранства износе се разне интересантно новиде у настави Француске идр. држава; стварање разних школских и хуманитарних друштава, пронене школских закона и уредаба, додади о сгању школа и наставе итд. Прод.

ЕЖИИ

речи и склоиа речи, а не чинити спољашњи облик предметом наставе. 3. Ухо ученика треба образовати, звук је главна ствар у језику, глас образовати треба пре свега. С тога треба много говорити. Ученике морамо васпитати да виде и да чују, а за то су потребна веџбања у јасном, чистом и леиом говору. 2 ) Да се јасно и разговетно изговара, не треба тражити само у матерњем језику, но и у свим осталим предметима. Сви одговори треба да су потпуни и нравплни. Да би се пак навикао ученик на складан говор, то га не треба прекидати ни код стварних ни код језиковних погрешака, те ногрешке се изпалазе тек носле свршенога одговора, и треба да их еами ученици изнађу и исираве. Настав и матерњега језика пада у задатак да поучи ученике да не греше и изнесе разлоге, у осталим се предметима погрешка само исправља. Не само нравилност ио и извеџбаност у говору треба постићи, с тога морамо на свима степенима наставе највише времена и снаге на ово употребити. 4. Иошто се постигне потпуна извеџбаност у говору, нрелази се на граматику. Све што се год из граматике учи прелази се у реченицама. Граматична настава отночиње реченицом н сви се облици прелазе у реченицама. Све граматичне нојаве треба ученик да сазна у практичној нримени. Називи граматични треба да су сви латински. Граматички део иде као додатак уз читанку. 2 ) За веџбања у говору преиоручују се слике од Нб1ге1-& и ХЈћип^еп №г <Ие (1еи18сће 8ргесћ84ипс1е пасћ Нб12е18 ВШегииГе1п од Н. Жа11еп$1егп- а. С помоћу тих слика и иримењујући катехетски облик, пможеи у веџбаљима, ученици се уче да виде, чују и говоре. Ове слпке п веџбања могу се у нас употребити не само аа матерњи језик но и аа живе стране језике. *