Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИЋ

429

5. Све средње школе треба да имају једну заједничку читанку бар у нижим разредима. С помоћу читанке треба ученицима објашњавати односе човека према човеку, човека према природи и човека ирема богу. 6. Препоручује се, да се на крају појединих чланака додаду погодне пословице, да се доведу у везу градива исте садржине, те да се постигне што јача концентрација у кругу саме иаставе у матерњем језику, да се чланци по садржини поделе на групе, и читанка по тим групама чита. 7. За избор градива су постављена ова правила (за читанке нижих и средњих разреда): а, Читанка треба да доноси само оно градиво, које је занпмљиво и од вредности; б, Целокунна литература даје градиво читанци; в, У читанци иретежу епске ствари, као детету најириступачније ; г, Пошто је читанка васпитно срество, то мора имати етички характер; д, Само се ногодно градиво сме узиматн ; ђ, на распоређивање и извођење градива мора се пажња обратитн. 8. Чланке, којима хоћемо да изазовемо јако чуство у ученика, не смемо анализовати. Никако, дакле, не треба анализовати (граматички) иесме, а већ се јављају и гласови, да се ни прознн чданци из читанке на анализују. 9. Циљ песме је, да побуди у ученика уметннчко уживање ; ако се ово не иостнгне, лектира је на крнвом путу. Песмом треба развијати Фантазију ученпчку и изазвати у њима иста чуства, из којих је и потекла. Нре но што се отпочне читати, треба изазвати у ученика расиоложење ; да би се то дало извесги, песма треба да је за њихово чуство разумљива. Не изазове ли се расноложење, боље иесму оставити, јер ако она остави децу хладну, свој је циљ промашила. Учитељ се мора сасвим удубити у песму и мора много времена утрошити за њезино приказивање у школи, а нарочито на то, како да изазове потребно расположење у деце. Наглити се не сме никако, јер сва у песми изнесена чуства морају и ученнци сачуствовати. 10. Ваља се чувати, да нрипрема за читање песме или чланка не буде сувише велика, те да обиље изнесенога материјала не да ученицима много посла око његова савлађивања, пошто у оваким случајевима заинтересованост већ слаби. Стварна објашњења уз чланак су потребна само она, без којих се чланак не бн потпуно схватио. И снољашњи облик треба нротумачити, али пазити, да се у многим тумачењима не изгубимо (н. пр. код асонанца и алитерације у песама, прозодије и метрике). Увек просветни глдсник 1897. г.

се пажња обраћа на целину и на већ стечена знања, то води ка поређењу. 11. Важно је градиво на нижем степену скаске из народнога предања, знаменити историјски догађаји и характеристика најважнијих људи. Слике из живота људи и народа уводе ученике и у културну историју. 12. Подела иесама у читанци треба да је по врстама иесништва, и ако је сумњиво код многих песама којој врсти припадају. На крају читанке треба изнети имена песника са најважнијим датима. 13. За писмени задатак задавато само оно, што се скоро учило. 14. За сваки писмени задатак, на сваком степену, нарочито упућивати ученике, пре но што пм се зада. 15. Пошто је главни циљ задацима да се постигне потпуна извеџбаност у примени матерњега језика, то је очито, да граматични задаци том циљу не одговарају. Задаци су одређени већ самим градивом из читанке. Репродукција, нз почетка готово сасвим верна, а касније све то слободнија, и описп онога што је ученицима пајближе и што су сами могли проживети, — то су почетни задаци. Састави се узимају тек касније, и учитељи се нарочнто опомињу, да не отпочну с њима сувише рано. (X.

МОГУ ЛИ ДЕЦА БИТИ ЛЕНА ?*) Зар је могуће н посумњати у то да могу деца бити лепа? А како се у школама учитељи редовно жале на дечју леност и бележе им за то неповољне белешке ? Л зар родитељи не воде читав рат с дечјом леношћу; час деца неће да се забављају, час неће да шетају, миого леже, снавају итд. ? Све мудре нословице о лености, као на нр. „леност је мати свију зала", примењују се не само на одрасле, него и на децу; с њима упознавају се п деца. На послетку, ако се сумња да има лене деце, а за што се не сумња да нма леннх и одраслих ? Онда нзлази да лености нема свуда, да су сви разлози против ње залудница, и онда од лености остаје само једна реч. А услед чега су људи измислили реч леност, ако сама леност не постоји ? Не, одрицати егзистовање лености није могуће, није могуће одрицати и егзистовање лене деце, иначе уиада се у иротиву речност н забуну, Све је то ирекрасно. Ну нре него што размислимо о ленима, да видимо шта се назива леношћу, тј. шта је то леност. *) »Восп, ж Обучеше* Св. 3. 1894. г.