Prosvetni glasnik

494

радња главнога просветнога савета

метике, у §-у 8., налази оно исто, толико пута осуђивано, иогрешно тврђење: да се бројеви могу графички иредставити тачкама. Та је иогрешка у толико очигледнија, што су још у ирвом делу Аритметике разломци графички представљени дужима разне величине. Ту погрешку могли су преводиоци лако исправити, да су само на два места у поменутом §. у рочи „крајње тачке ових дужина" заменили речима „ове дужи." — Исто тако могла је да се избегне и опа несугласица између §. 9. и §. 10. удругом делу Аритметике, где се каже да се „два алгебарска броја, чије су апсолутне вредности једнаке, а различитих су знакова, називљу супротним," и да се „такве две количине, доведене једна са другом у везу, узајамно потиру или са свим или делимично." Овде је контрадикција очевидна, јер .сепрво каже, да су супротне количине апсолутно једнаке," а за тим „да оне могу да се потиру и делимично." — У одељку о „рачунању непотпуним бројевима" налази се једна рачунска погрешка, која је механички преписана. Реч је о томе, да је „погрешка у збиру непотнуних бројева мања од толико пута половине јединице најнижег места колико има сабирака," на се одмах за тим у примеру од три сабирка вели „да је иогрешка у збиру мања од 0'03," а треба — према горњем иравилу — да стоји 0'015, пошто је 0'005 X 3 =0 - 0015, а не 0'03. — И у §. 44., где се дају унутства за решавање једначина, налази се под 2) ово уиутство: „ако у једначини има сложених, заградама свезаних израза, треба извести оне радње, које су заградама означене." Ово упутство не вреди увек, јер има таквих једначина, које се брже и простије решавају, кад се не изведу оне радње, које су заградама означене. Таква је на пр. једначина х(а -ј- ћ) = с, коју баш не трбба разграђивати. — Погрешно је и тврђење у I. делу Аритм. §. 19. под с): „да најнижа цифра сваког почесног производа, која је од нуле различита, мора значити јединице истога реда, кога и цифра множитељева, с којом се множило." Нека се за пример узме овај производ : 356 X 57 1780 2492

20292 Овде је у првом почесном нроизводу најнижа цнфра, која је од нуле разлнчита, осам, која има месну вредност 100, и ако је она постала множењем с десетицама множитељевим; она дакле не значи „јединице истога реда кога и цифра множитељева с којом се множило." — У I. делу Аритм. у зад. 12. §. 3. помиње се „билиун," а нигде се не казује, шта је то билиун. Та се погрешка не би десила, да је у §. 3. усвојена рационалнија подела декадних јединица на класе по 6 места (а не по 3), јер би тада нрва класа обухватила милиуне, друга билиуне, трећа трилиуне итд., а свака би класа имала своје јединице, десетице, стотине, хиљаде, десетице хиљада и стотине хиљада. У §. 24. Аритм. I. део механинки су преписани ови погрешни иримери : 283,0:10 = 283 373,00:100 = 373 17,549 : 100= 17,549.

У §. 25. стр. 44. није добро речено „да се у остатак спусте десети делови дељепикови," јер то нису десети делови дељеникови, већ десети делови јединице. У 1. делу Геометрије у §. 119. напомиње се, да је „задатак е) двозначан." Да су преводиоци покушали да реше тај задатак, лако би се уверили, да он може имати 4 решења, а не два, и да нрема томе није двозначан. У другу врсту погрешака долазе погрешни преводи који показују и стварно неразумевање и незнање језика. Ево иримера и за то. Што се „ђбђсге ипђ теђпсдегс З^стдЈађкп" називају „јединице вишега и нижега реда," то није ногрешно, и ако су бољи нзрази „декадне и децималне јсдинице;" али не ваља што се иста реч „ЗЈапд^ађГ' преводи у §. 3. са „ред бројева," а у §§. 20. и 25. са „бројни ред" и „редни број," јер „ред бројева" или „бројни ред" значи „Зађкпшђс," а „редни број" каже се „ОгћттдЗЈађГ', а ни једио ни друго не значи ,ДапдЈађ1." — У §. 48. под в) у I. делу Аритм., где се говори о изналажењу најмањег заједничког садржатеља, стоји ово: „пошто се најцре изоставе они бројеви, који се у већима садрже без остатка, извлаче се једно за другим прости чинитељи заједнички најмање двама од бројева, који су остали, и то се продужи дотле док се на тај начин не добију више простих бројева." То се место у оригиналу завршује овако: „1лЗ зи!е|1 ииг теђг геШше ^птЈађки ^тММехћсп," што ће рећи „док не остану сами релативно прости бројеви," а не „док се не добију више простих бројева." У §. 63. зад. 23. преведен је погрешно. Тај задатак гласи у оригиналу овако: „@т |га[а((еп5сг рег ГедЈ т етег @е!ипђе 4'9 т, т јјпш ©еЈииђеп 19'6 т, т ћгег ©ећтћеп 44 - 1 т ргисЕ" итд ., а преведен је овако: „тело, које слободно пада пређе у нрвој секунди 4'9 т, у другој секунди 19'6 т, у трећој 44'1 т" итд. Као што се види, иревод је погрешан и по граматици и ио физици. У §. 66., где се говори о преображавању нропорција, изводе се нека правила која вреде за све иропорције, а нека од тих вреде само за пропорције г ,дШфаг11дег Зађ(еп." Преводиоци нису добро уочили ту разлику, јер помињу само бројну иропорцију и пропорцију количина. Према томе нису им тачна нравила под 1.) 4.) и 5.). Нека се узме каква било нропорција количина, на пр.: 4 т : 2 нј = 8 дин. : 4 дин., онда за њу не вреди иравило под 1.) ио коме се могу спољашњи чланови међу собом да промене, јер би се том променом добила апсурдна пропорција: 4 дин. : 2 т = 8 дин. : 4 т. У §. 71. иодаци за задатке 29. 30. и 31. вреде за аустриски златан новац од 20 круиа и 10 круна, а за српски златник и златицу требало је променитн податке. Српски златник има, по закону о српским народним новцима од 10. дец. 1878. год., тежину од 6 45161 грама, а не 6"775 а златици је законом прописана тежина 3'22580 § те према томе у 328 комада златица има 952'2 § чиста злата, а не 1 к§. као што се каже у задатку 31. — У истом §-у, у прим. 32 помиње се „нови сребрни новац," а у §. 66.