Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛ.АВНОГА ПГОСВВТНОГА САВЕТА

495

у II. делу Аритм. (задатак 9) помињу се „нови бронзани новди;" то има смисла у аустриском уџбеиику, јер Аустро-Угарска има нов сребрни и бронзани новац, а у преводу је требало казати да подади вреде за аустриски нови новац. Загонетно ми је, како су преводиоди могли наиисати оваку бесмислицу у зад. 7. §. 75.: „при једној утакмици неко добије за свој напредак од 1152 дин. само 768 дин.; колико је он °/ 0 изгубио"? Тај задатак гласи у оригиналу овако: ,,93е1 етеш Сопсигзе егђШ јетсгађ јиг јете $огђептд иоп 1152 (I. пиг 768 р.; »Ге Сге! °/ 0 ђе !гад{ ђег 33ег1и(1?" То значи, да се неки дужник, који је пао под стечај, поравнао са својим повериоцем, плативши му за његово потраживање од 1152 фор. само 768 фор. Овде реч „конкурс" не значи „утакмица," нити је „^огђешпд" напредак. У II. делу Аритм., у одељку о „рачунању неиотпуним бројевима" реч „Оег&игд!", која значи „зајемчено", преведена ја погрешно речју „прикривено"; „ОегМгд!" долази од „Вигдеп" = јемчити - , а преводилац је по свој прилици мислио, да долази од „Вегдеп = крити". Зеачај речи „сегБигд!" требало је у осталом и по смислу видети, јер је јасно да у збиру непотпуних сабирака последња дифра није поуздана (а не „није скривена"), кад се сабирци — занемаривањем неких децимала — скрате на једнак број десетних места. — У истом §.39. нетачно је преведено и унутство за сабирање п одузимање непотпуних бројева, јер се дати разломци не скраћују „на толико децимала колики је број у онога који мање има", него на онолико „аШ т јеђет оегШгдг јтђ". Нека се за приме.р узме задатак 4. на стр, 47. ; у том су задатку дата 4 непотпуна сабирка и потпун број -3'5. Према унутству иреводиочеву требало би и она 4 сабирка скратити на један децимал, а баш |то не би било добро. Да је преводилац разумео ону напомену код тог задатка : „потпуном се броју 3'5 могу додати с десна нуле", онда би видео, колико су му погрешна и она упуства под 1.) и 2.) у истом §-у. На стр. 49. у II. делу Аритм. каже се, да се у производу „не сме занемарити последње место", а у оригиналу се за ту цифру каже, да је „шф! ИегШјШф" што значи „непоуздана" ; та баш из тога, што је та цифра непоуздана, пре би се смело закључити да би 5 се она могла занемарити, а не да се „не сме занемарити." У трећу категорију долазе оне многе погрешке, учињене из више журбе и непажње. Тако се у II. делу Аритм. изводи у §. 3. правило о додавању броја збиру или разлици, а у §. 4. правило о додавању збира каквом броју ; та се два правила у српском преводу не разликују, јер се оба казују истим речима: „број се сабира са неким збиром итд." У §. 6. у II. делу Артим. под 2) стоји ово: „од једног се броја одузимље каква разлика итд.", а треба место речи „разлика" да стоји „збир". Одмах за тим у новој алинеји каже се погрешно и ово : „кад од броја 15 одузмемо 5-)-4 добијамо 5, ишли напред итд." а треба да се каже: „кад од броја 15 одузмемо 5 4, добијамо 6, ишли назад итд." У §. 37. у II. делу Аритм. иод (I) није казато у преводу, да вишечлани израз, који се коренује, мора бити „уређен", |

У §. 33. исте књиге у зад. 1. стоји „квадрирај и исииши ове бројеве," а треба „квадрирај и испиши квадрате ових бројева". У одељку о „рачунању непотпуним бројевима" речи „егшфбаге ©епатдМ*" погрешно су преведене речима „приближна тачност". У §. 38. написано је, да се „код сваког непотпуног, мерењем добијеног броја, мора узети итд." а треба да стоји „може узети". И у напомени се погрешно каже: „пошто је код скраћених бројева итд." јер треба: „да би код скраћених бројева итд." У §. 40. у алинеји која се почиње речима „кад се напише множитељ итд." последња реченица : „што лежи на месту јединица" треба да гласи овако ; „испод које се налазе јединице множитељеве." У §. 75. у напомени под 2) казује се како ваља решавати једначину у којој се налази квадратни или кубни корен непознате, што је нејасно преведено овако: „ако у каквој једначини дође „пред" непознатом квадратни или кубни корен итд. У I. делу Аритм. прва реченида у §-у 12. треба да гласи овако: „одузимање је супротна радња сабирању," а не „сабирање је супротна радња одузимању, јер се тумачи, шта је „одузимање". Иста таква погрешка налази се у §. 22. где прва реченица треба да гласи: „дељење је супротна радња множењу а не „множење је супротна радња дељењу". У §. 28. погрешно је преписано, да је „метар 1000835-ти део од четвртине земљиног меридијана", јер треба 10000835 место 1000835. На крају истог §-а изостављена је важна напомена о финоћи златних и сребрних легура. У §. 29. под в) каже се, да у Србији има бакарне монете од 0"20 дин., међу тим у нас нема таквога новца. У §. 37. под 5.) у I. делу Аритч. написана је у оргиналу оваква једначина : 5724 = 999.5 + 99'7 + 9'2 + 5 + 7 + 2+4 тако, да се у првом реду налазе само онн чланови, који су дељиви бројем 9, а у другом реду је збир цифара датога броја, па се према томе зна шта хоће да се каже речима „&ег ег^е ЗЈераШђеЦ". А у преводу су сви чланови на десној страни иоменуте једначине у једној врсти, те се с тога не зна које је „први део". То се исто понавља под 7) у §. 37. У §. 38. тумаче се прости чинитељи једнога броја као бројеви, који међу собом помножени дају тај број" ; овде је изостављона реч : прости" (бројеви). У §. 39. говори се о изнадажењу највеће заједничке мере за два или више бројева; па је погрешно казато: „кад бисмо горњем производу додали још који чинитељ"; место „додали" треба „помножили". У §. 49. каже се на два места, да именитељ казује „на колико је делова подељена јединица", а треба казати „једнаких делова". У §. 57. налази се ово неразумљиво место: „кад је исти множенив, производ се узима у истом односу, у ком стоје и мпожитељи ; хтело се рећи, да ироизвод оиада у истој мери као и множитељ".