Prosvetni glasnik

496

РАДЊА ГЛАВНОГА ЛРОСВЕТНОГ САВЕТА

У §. 60. зад. 4. стоји ово : ГГ ©ПТ ЗшапзГдћопеп- ! 286 |1М шгед! 6 —— §", што је преведено оваво : једно 369 л 386 ц парче среора тежи 6 —— §. 369 У §. 61. упутство за претварање коначног десетног разломка у обичан погрешно гласи у преводу: „коиачан десетни разломак претвара се у обичан, кад се његови децимали узму као цео број и напишу за бројитеља а потпише са за именитеља број, који показује најмање делове десетног разломка." Према томе изгледа, да се претварање на нр. разломка 3'25 добија обичан разломак с бројитељем . 25, а тако не треба да буде ; па ни пменитељ 100 не показује најмање делове десетног разломка. У зад. 31. §. 71. погрешно је стављено питање : „колпка је вредност дуката у динарима," јер треба место ;; динарима" да стоји „златицама." У зад. 10. §. 78. помињу се и 3% °/ 0 н 4'/ 2 °/ 0 , а не ваља ни једно ни друго, јер треба да стоји 4 1 /. 0 /. У I. делу Геометрије у §. 4. погрешно је, шго се крајње тачке на коцканим ивицама називају „рогљеви". У оргиналу стоји „бсСрипЛ", а то није рогаљ, него тачка. У §. 12. под 2) речи „Јтег ђоп ешапђег оегјсђгеђеие @егађе" значе „две праве (а не линије) које се не поклапају", а не „две разне линије." — Мало ниже написано је : „одреди две тачке и спој их правим линијама", а треба „правом линијом". У §. 13. каже се у преводу, да се неограничена права може сваком њеном тачком поделити на два дела, и да се сваки део од те тачке ма у којем иравцу безгранично протеже." Речи, које сам подвукао, погрешно су преведене, јер у оригиналу пише: „гшг паф ешег ЗЈгсђШпд" што не значи „ма у којем привцу". На завршетку §. 13. каже се: „иш еше @Јгес!е дИ БеЈегфиеи", што је преведено овако: „тако исто ако кредом повучемо црту". У §. 14. место „ако се положе две дужи" треба да стоји „две једнаке дужи". На сл. 8. треба да су пренесене 3 једнаке дужи по 3 ст; међу тим је прва дуж 3 - 3 ст, а друга и трећа по 2'7 ст. У §. 20. није речено да се дуж ОА, која се обрће око тачке 0, налази увек у истој равни. У §. 22. каже се у оргиналу, да се два једнака лука истога круга могу положити један на други тако, да им се поклапају крајње тачке, и да се тада морају поклопити и тетиве тих лукова, као дужи ограничене истим крајним тачкама. А ево како то место гласи у иреводу : „кад су два лука неког круга једнака, онда се њихове крајње тачке морају поклопити па према томе и одговарајуће тетиве н сечице". Пре свега, два лука истог круга могу бити једнака, али се за то не морају иоклапати; у оргиналу се каже „да је могућно два једнака лука довеоти у такав положај да се поклапају", а сем тога се у оргиналу и не помињу сечице, јер њихово поклапање не значи ништа. — Исто је тако непотпуно и обрнуто правило. У §. 32. у четвртој врсти с почетка место речи „тада расту кружни луци" треба да стоји „тада расте и кружни лук, који оппсује друга крајна тачка". —

У истом §-у каже се „кад су центарни углови АОВ и СОБ једнаки међу собом, то су и луци АВ и СБ међу собом једнаки, јер они припадају истим угловима". У опису угломера није казато оно што је главно: „да је полукруг подељен на степене". На стр. 25. у §. 38. зад. 2.) каже се да „угао а има 98° а тако исто т = 110°; кад је тако исто, онда треба да је и т = 98°. У §. 39. стоји : „непаралелне линије морају се сећи на оној страни, где је збир сунротних углова мањи од 2К" ; овде се мора казати: „збир супротних углова". У §. 40. изостављено је правило : „ако су две праве пресечене трећом тако, да су два наизменична угла једнака, онда те праве морају бити паралелне." У дефиницији хипотенузе (§. 50.) није казато, да се тако назива страна „наспрам правог угла". За тачке А, В и N на Сл. 44. каже Се у оригиналу, да „тачка N. има од А и В неједнаке раздаљине А^ и В^". То је место замењено у преводу овим плеоназмом : „тачка А и В су сад неједнако раздаљене од јер А^ и В^ нису једнаке". У реченици, која долази одмах за тим, доказује се неједнакост дужи А^ и ВМ." па се с тога та реченица ночиње речима „ћешг 5ег 2ВтМ итд." а у преводу се каже „сем тога" итд. На стр. 41. под 4.) место „половине треба „средине". Правило под 1) у §-76. треба да гласи овако : „у равностраном троуглу свака је висина уједно и симетрала једне стране и једног угла". У §. 81 зад. 2.) место „повуци тетивне симетрале" треба „повуци две тетивне симетрале." У §. 82. речи „тг* ђетјеШеп фаШтеј|ег" не значе „његовим полунречником", већ „једним истим полупречником,,, који не мора бити једнак с полупречником датог лука ; тај нолупречник може бити и непознат, па се ипак може лук преполовити. У §. 91. изостала је реченица: ,,„ћа ашђ АМ'0 ет гефгег ШпМ г[{ јо, г[1 аисђ АМ' ете Хаидеи1е &е§[е№еи ®гег[е§". Ова реченица није смела изостати због логичне везе са следећом : „из једне тачке дате ван круга могу се дакле повући две дирке". У §. 119. налази се ова реченица : „©тћ ШТ1ег ђеп 23е[1гттшгдЗ|Шеи ђге бег&еп ^ЗагаИеЦеЦеп дедебеп", што значи : „ако се међу подацима, који одређују трапез, налазе обе паралелне стране", а не „ако су дати саставци који га одређују и то: обе паралелне стране"; по преводичевој стилизацији изгледа, да је трапез одређен и онда, кад су дате обе паралелне стране". У нравилу о збиру свију углова у многоуглу место „по 4 права" треба „по 2 права". На крају §. 127. изостало је ово : „Фгејег *Рип1{ ђегр± ђег ШШМрии!* ће<3 геде1ша|гдеи ^о1ђдопЗ. 3#ап [гиђе! гђп, гиђет тап Ј»ег аи[етапћег[о1депће ЗЗГеЈеЉЗштМ ђа№гег1". У §. 129. „.раШгегипдбИигеи" преведено је погрешно са „предоловљене линије." У §. 137. место „и на сваком крају нренеси итд." треба „и на сваком крају итд." У II. делу Геометрије у чл. 3. није казато, да је на сл. 2. АСг = АВ.