Prosvetni glasnik

500

ИАУКЛ П НЛСТАВА

интелигенције да самосталним читањем. усавршујући своје стручио образовање, надокнађује и иразнине у свом општем образовању. Што се у нас мало чита што читатн ваља, највише је крива наша средња шкода, која је промашила једну од својих најважиијих задаћа, кад нијс успела, поглавито правилном наставом народног језика, развпти у својих ученика љубав ирема читању. А шта тек да кажемо за литерарно образовање, које је такође једна и то пајважнија међу задаћама наставе из народног језЈтка ? Има ли кога међу позванима који бн смео с разлогом тврдити, да наши свршеин гимиазисти располажу бар оним знањима, која су им неонходна за даљи рад на усавршавању свога литературнога образовања? Одговор на ово питање — мепи се бар тако чинд иеби могао бптп позитиван. II кад ствар тако стоји, ннје ли онда нреко потребно поразмислити мало о узроцима, због којих со не постижу бољи резултати учењем овако значајног предмета, као штоЈе народни језпк? Не мислимо опширно говорити о овим узроцима. Дотицаћемо нх со доцније само у толико, у колико је то потребно, да боље објаснимо начин, на који би се, пе мењајући данашњи програм, могао радити у VI разреду гнмназије, па да се учењу поетике — а и она је једап и то врло важан огранак у настави иародиог језика, обезбеде успеси бољи од ових који се данас постижу. За то ћу само у кратко нагласити, да је недостатак јединства у раду један од најпосреднијих узрока слабим успесима и у настави народног језика. А ако игде, оно је баш овде врло потребно, управо неопходно. У иашим се гимназијама врло иеједиако иредају поједпни огранци, који тек скупа чине целину, наставу народног језика. Ово долази отуда, што ирограмом није детаљисагго шта и како да се ради у појединим разредима. Пошто нема тачних упустава, како да се предају, према прописима методике, поједини огранци народног језика, наставнпци раде сваки према своме схватању и умењу. II онда рад пије и не може бити увек ни једнак, нп правилан. Да се ова неједнакост у раду избе' гие, једини је начнн: нрема јасно обележеној сврси, која се целнном хоће да иостнгне, обележити зависност нојединих ограиака у настави иародног језика, указати потребу јединства и показати како да се она постигие тачним означавањем и обима у коме треба свакн поједннп огранак да се нредаје н метода којих се ваља држати у иредавању. Опште је усвојена истина, да је средњим шкоЛама задатак поставити широку основу за опште образовање н пробудити у својпх ученика вољу да

не престају доцније, стручно се спремајућа, радити и на његову усавршавању. А општем је образовању, како ју је лепо обележио проФ. Карјејев у неколиким својим новијпм нубликацијама*, сврха: помоћи ученицима да створе себи јасне н правилне иогледе на свет, појаве у њему и зависност међу њима. (ДУеИанзсћанид, м1росозерцаше). При томе се не сме губити из вида да ови иогледн, пошто ученпцп припадају своме народу, треба, да буду обогаћени зиањем свих оних ногодаба, физичких и историјеких, које су допринеле чпме било да се створи карактер народни. Двојаки су, дакле, елементи општега образовања: народни н човечажки. Међу првима је најважнији матерњи језпк са свима својим огранцима. Није он важан само с тога, што служи као пајподесније срество, да се општем образовању да национална боја, него је управо и најзнатнији део његове садржине. Ма да је чисто национално-васпитнога карактера, матерњи језик је од велике користи и ио опште човечанско развиће. Изучавање појединих огранака матерњег језика номаже учоницима да што боље усвоје методе аналитичиу и синтетичну; познавање угледних дела народне књижевности од велике је номоћи ученицима, ако се хоће, да се у њих развије способност јасног изказивања својих мисли; сликање нозитивних и негативних страна живота у песничким делима и непрестано постицање ученика да прве одобравају а других да се грозе мора утицати благотворно на њихову моралну природу, постичући у њима морална осећања, која их потом, прешавши у навику, упућују зла да се клоне, добру да теже; и, на послетку, познавање народне песничке књижевности развија код ученика естетички укус. А зар је то мала корист? Ннко није боље, чини ми се, обележио националнн значај изучавања литературе од познатог дидактнчара "ШПтапи-а. Уметничке творевине, језиком на видик изнесене, пуне се поуке, које се у настави могу врло корисно употребити. Оне су споменици не само језика, него и народнога духа, и с тога се преносе с пуно пијетета од иокољења иокољењу; по њима се најпоузданије може одмерити, колико је неки народ одмакао у способности да престави у лепу облику што је опште човечанскога у његову мишљењу и осећањима. П за то баш ова дела и чине језгро народне књижевности. „Као што поезија, вели ЛУШтапп, којој посматрање даје живота, а машта — полета, пружа, услед тога, нову свежину језику, који би, лишен днев* Ј1ис1>ма кг учагцепсл молодежи о самообразованш.