Prosvetni glasnik

518

преглед шк01ских листова

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛНСТОВЛ

2еИ8сћг1Г1 Шг (1а8 Кеа18с1ш1№е8еп издају и уређују Емануел Цубер проФесор бечке политехнике, Адолф Бехтел и Морид Глезер, проФесори државних реалака у Бечу. Година XXII. III. свеска Март 1897. 1. Расираве и чланци. „Значај олимписких игара за телесно васнитање омладине" од директора Ј. Кеменија. У овој расправи обрадио је нисац, не упуштајући се у широко описивање и значај олимписких игара, само оне моменте, у којима са огледа техничка страна и уснеси, добре и рђаве стране као и реформе олимниских игара. Расправа подељена је на ове одељке; професионал и аметерорекорди; критика програма за олимписке игре; Маратонска трка, пентатлон, бадање дискоса: како се могу применити олимписке игре у средњој школи; у последњем одељку говори се о будућности олимписких игара, о потребним допунама и реформама. У првом одељку каже писац, да из олимписких игара треба избацити све — осем мачевања — што би послужило неком за занат т. ј. да помоћу игара заслужује новац. Према томе треба људе од нрофесије одлучити од олимписких игара и тиме им очувати етичку чистоту и идеалну вредност. Говорећи о рекорду, т. ј. о постигнутом најбољем успеху, каже писац, да се он може задржати, јер као што су на душевном пољу потребни иснити, треба и у играма неко мерило; само у школи треба при оцењивању резултата имати на уму: лепоту, држање, тачност итд. Нпр. при дизању терета важи правило: Ако њих више диже исти терет, добија онај награду, који за време дизања има најлепгае држање тела — Еритикујући у кратко нрограм олимписких игара, констатује писац са задовољством, да су у њему скоро подједнако заступљени гимнастика и атлетство, да је боксовање изостављено и да за пењање на брда нема награда. Кемени је противан и завођењу бицикла, а нада се, да ће овај спорт доцније заменути јахање. Противан је и Маратонској трци. Ако би се баш и овај специјалитет хтео задржати, то он предлаже, да се установе трке са сваковрсним, природним препрекама, али да растојање не буде веће од 14 км. У пентатлону боре се за пет награда. Овај начин борења нрепоручује писац, јер је разноврстан, а у школи могли би бити и мање врста борења. Писац нарочито препоручује дискос за школе, јер се може упражњавати и лети и зими. Да су олимпске игре постале већ интернацжоналне, сведоче одлуке, што су оне узете као саставни део на светким изложбама. То не важи само за париску изложбу у 1900 год. већ за овогодишњу изложбу у Бриселу. Што се тиче награда, каже писац, да оне могу бити само у разним предметима, а никако у новцу, јер ове игре треба неговати због саме ствари, а не због материјалне добити. Говорећи о томе како да се олимп. игре примене у средњој школи, мисли писац, да би то могло бити теориски и практички, Теориски део био би у предавању о играма, а практични у томе, што би омладина индиректно учествовала у играма. У средњој

школи треба омладину, спремати за ове игре, па кад сврше ову школу, онда су јој отворена врата. Писац ирепоручује, да се у земљи, бар сваке године једанпут састаје омладина из средњих школа, и да пружи турнир. —• Гласови. 0 ,методи Сгоигп- овој иише ироф Вехтел. Ову нову методу за изучањање језика ирепоручује највише проф. Крон. Он каже да је она најбоља због тога, што се оснива на душевном посматрању, и износи пред очи „градиво" свесно или несвесно фотографском тачношћу. Он препоручују методу, само тражи, да се иретходно промене паставни планови. СгоиГп каже сам за своју методу ово: „Моја се метода разликује од њених нретходница у основним правилима н начину наставе. По мом мишљењу треба живи језик баш зато што је жпв, учити на жив начин, дакле живом речи. Најире треба се обратити на уво; око и рука, читање и тшсање, то су само помоћна срества. 2. Школске вести. У седници друштва берлинских гимназијских професора гимназије, држао је професор Виленвебер предавање о стеченим искуствима при примени француске методе. Он је противан тој методи, јер каже, да се не може постићи сигурно граматично знање. Он препоручује између ове и старе методе средњи пут и нада се да ће задовољити захтеве наставног плана. — Француски Министар просвете цредложио је школском савету, да доведе тговор старогрчки у саглаеност са изговором новогрчког. Према наредби министровој написао је бив. директор Франц. школе у Атини Вирнур расправу, у којој истиче корист те реформе, нарочито за дипломацију и светску трговину. Ова је расправа послата великој школи и гимназијама. Министар просвете упутио је циркулар свима инспекторима у коме им препоручује, да се учине пробе у смислу поменуте реформе. — Друштво за историју немачког васпитања и наставе извештава, шта је до сада урадило, захваљује сарадницима и позива нове, нарочито музичаре, пошто им дело показује празнпне у литератури музичне наставе. До сада је изашло од овог дела пет свезака. 3. Прсглед књига листова и ирограма а) Рецензије. Има их 18, а споменућемо ове : француски вокабуларијум са фразеологијом и веџбањима за разговор, — од проф. Меигег-а. Књига је удешена по пруском плану за све разреде средњих школа. Референт 01>ег1аи<1ег препоручује топло ову књигу. — Студије из Еурипида од Но1епег-а. Референт о овој књизи каже, да служи на част аустриској стручној литератури. — Животиње у аустро-угарској равници од професора Мојсисовића. Писац је познат као спреман природњак; он се за ово дело дуго спремао, објавио је претходно преко двадесет расправа о овом предмету а двадесет година — у разно доба — путовао је по угарској равници. Референт најтоплије цреиоручује ово дело како професорима тако и ђацима. — Општи земљопис од Хана, Хохштетера и Покорног. I. део. Земља као целина, њена атсмофера и хидросфера; препоручује се тонло.