Prosvetni glasnik

ПРЕГЛЕД ШКОЛОКИХ ЛИСТОВА

помоћу које би могла истргпуги из руку митроиолитових врховву власт. За то је и основано 1718. гцвернадурство. које је доиста радило против владике. Уништено је тек ондц, кад је Венедпју заменила Аустрија. Како је, преко Млетака, Црпа Гора била везана за Италију, ималн је ова на њу доста јац културни утицај. Млетци су се, старали о култури тих крајева, али нису штедили срестава за ширење католицизма и стварање иривилеговане класе, која би искључиво била обавезна. Али за све то се не може кривити Италија, чији се утицај најбоље види у Дубровнику, који је усиео стати на своје ноге пре него што млетачка република завладала Јадранским Морем. Под утицајем италијанске културе, почевши од XIII века, Дубровник се силно развијао и у ХУ и XVI веку достигао је врхунап у напредовању, а својом је трговином постао такмац млетачкој републици, која се свима срествима старала да га уништи. Културни утицај Италије распрострео се донекле и на Зету. 0 Црнојевпћима се зна, да су били непрекидно у тесним везама са Италијом. Најбољи је доказ о просвећености Црнојевића — поред родбинских веза са знатном венецијанском породицом Ерицо — ободска штампарија, какву нису имали у оно доба ни народи много просвећенији. Штета је само, што је борба са Турцима трошила сву снагу ове мале државе, те је услед тога, она доведена била. до савршене нустоши. Природно је, дакле, што је италијанска литература главни извор за познавање Црне Горе. Највише вредности имају, разуме се, документи, који се чувају у архивама по Италији, а нарочито у Млецима. Пошто је изређао главнија издања ових докумената, г. Говинскп наводи хронолошким редом, сва талијанским језиком писава дела о Словенима на Валкану у опште и Црној Гори иосебице. Покрај ових задржао се и на нрегледу дела о Цриој Гори која су писана руским језиком. Обративши пажњу на значај Ободске прославе и удадбу кнегињице Јелене за талнјанског нрестолонаследника Говински набраја сва знатнија дела, и иоле знатније чланке који су том нриликом угледади света у Италији. Не упуштајући се у оцену њихове вредности, г. Говинскп хоће само да им Јкаже на смисао и тенденцију. После иада млетачке републике препгла је њезина улогана Аустрију, која је наследила од ње два принципа: експлоатисати страну државу не чинећи ништа у корист њезина развијања и гонити православље. Променивши суседа, Црна Гора ништа гиме није добила. Италију је међу тим снашла зла судбина: Аустрија је овладала Млецпма и Ломбардијом, а иосредством династичких веза и утицаја у Гиму уирављала је целом Италијом. Гаспарчана на ситне делове, без јасне свести о јединству, Италија је преживљавала у то доба своје најцрње дане. Од 1848. године настао је период борбе, која се, после мучних перипетија, завршила 1861. године прогласом краљевине. Сва незванична Европа пратила је са симпатијама ту борбу, а Гусија је била дрва, која је признала проглашену краљевину. Отуда је зар и дошло, што су Италијанци, ослободивши се, са учешћем пратили сваку борбу за националну слободу. Ми то најбоље знамо. И у устанцима 1875., и у напшм ратовима 1876 — 78. Италијанци су узимали

жива учешћа као добровољци, који су се храбро борили за нашу народну ствар. „Тако су се између Игалије и Црне Горе успоставили симпатични одвоси, који воде узајамности два блиска народа, без оних задњих сврхд и грабљивих намера, којима се свагда руководпла млетачка ренублика. Италија, као велика сила, може имати улогу несебичног заштитника и нокровитеља суседних јој народа иротив њихових силних непријатеља и угњетача, каква су у тим странама Турска и Аустрија, а нарочито ова последња, која ради у истом иравцу као и млетачка ренублика, али са још више агресиваости, као велика европска држава. Завладавши, по сили датих јој мандата, најнре Далмацијом, а за тим Босном и Херцеговином, она нроширује своје планове и на остале земље Балканскога Полуострва, међу којима су јој најблнже Црна Гора н Албаииија. Прву је већ окружила својом војеном силом и непрестано је политички нритискује; а другу се стара покорити помоћу католицизма, али не чистога, него аустрискога, у чему јој помаже Ватикан, а нарочиго — језуити. И Италија је католичка земља, и она се стара о заштити својих једновераца и помаже им, али не удара на њихову независност, као што то ради Аустрија, која и сувише јасно ноказује своју тежњу да овлада Албанијом, а за тим би јој било лако ирогутати и Црну Гору, иа да може господарити на целом Балканском Полуострву, у чему је усрдно помаже Германија. Италија се показује за ове земље као једиип чувар и ослонац." После овога г. Говииски одређује улогу, коју треба да има Италија у тим крајевима према утицају који на њих врши. Тај је утицај двојак. Далмагински градови су се, иод тим утицајем, италијанизирали, алп су се, захваљујући њему, ти крајеви културно развијали, народни је дух у њима добио силна полета, чему је плодом била богата народна литература у Дубровнику. Пада у очи да су се најбољи народни радници и родољуби далматински образовали у Италији. Партија тако званих италијанаша или аутономаша не тежи политички ИталиЈИ; она само брани своја права против Мађара. и Аустријанаца, којима, може бити, несвесно служе Хрвати. Има још једна околност, која говори у прилог италијанског утицаја: Далмација се у раније доба освежавала елементима из Босне п Херцеговине, који су били слободни и крепкн у националном смислу, ма да су их Турци материјално иритискивали ; а данас су обе те области изложене свестраном притиску аустриско-мађарском и једва могу да бране сами себе, своју националну индивидуалност. Због тога Далмацпја и не може очекивати иомоћи са те стране; она је може добити једино одржавајући културне везе са Италијом. У таком је истом готово положају и Црна Гора. Географски положај упућује је на непрестани додир са Италијом и излаже је неизбежном њезином културном утицају, који се огледа и у језику и по самом домаћем животу. Али треба имати на уму да се тај утицај опажа само споља, јер народ не изневерава основна начела, на којима се заснива живот, народност и вера. Италијански се народ не одликује ни снособношћу, ни тежњоЈ! на денационализацији других, и зато је утицај његове културе корисан, а безопасан. Осим свега овога и у карактеру и типу Италијанаца и јужног Словенина има много народне слично-