Prosvetni glasnik

ПРЕГЛ.ЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

сти, које је последица једиих и истих климатских и других народних погодаба, у којима живе оба народа. Ту је имала утицаја и природа и историја, а било је у знатној мери неносреднога, крвнога мешања разних народности. Овај свој лепи и, као што се ио овом изводу види, у многом ногледу врло занимљив члаиак, завршује г. Ровински рефлексијама о односима Дрне Горе према Аустрији, о тежњама и смеровима, за којима иде Аустрпја после Берлинског уговора, подржавана Немачком и Италијом, и о интересима који би могли зближити Италију с Русијом, природном заштитницом балкаиских Словена, против којнх је и управљена политика тројног савеза. Ако би хтела н>их да задовољи, Италија би имала јаких разлога да иступи из тројног савеза и у том би случају могла рачунати на помоћ Русије и потпору Црне Горе и осталих Словена у питањима, у којима се њени иатереси косе са тежњама Аустрије. У одељку „критика и библиографија" вреди да се скрене пажња на пространу и зналачку оцену В. А. Уљаницкога о књизи „Руска иолитика у источном питању, њезина исторпја, критичка оцена и будући задаци" од С. Жилајева, која је изишла прошле године у две велике свеске у Москви. Књига се тиче питања, са чијим је решењем у најнепосреднијој свези и питање о нашој народној будућности, а оцена је о њој у главном повољна. И ако није добит за науку, „она је — завршује Уљаницки своју оцену — корисна добит за руску литературу о Источном Питану: ко је прочитао само ради тога да се у главним цртама упозна са руском полнтиком на Истоку, задовољиће њоме своју не врло озбиљну радозналост". У одељку „Сувремени летопис" вреде. пажње подаци о исиитима зрелости у 1895. годими, те држим да неће бити некорисно, ако на овом месту нзнесем у изводу што је најважније: 1. Пред почетком исиитЗ, било је ученика VIII раз. у 167 државних гнмвазија 3782 „ 5 црквених школа 76 „ 5 ириватних гимназија 64 3922 2. Нису били пуштени на испит зрелости или су се сами добровољно одрекли: ученици државних гимназија 131 „ црквених школа 5 ,, приватних гимназија 2

3. Полагало је испит од ученика државних гимназија „ црквених школа „ приватних гимназија

3651 71 62

4. Пало је на испитима од ученика државних гимназија „ црквених школа „ приватних гимназија

3784 (96,5° °) 134 6 4

ученика државпих гимназија 3517 „ црквених школа 65 „ ириватних гимназија 61

135 (3,5°| 0 )

141 (3,6°| 0 ) 5. Положило је испит и добили сведоџбе о зрелости од дросвктни гласник 1897 г.

3643 (92,9°Ј 0 ) Ови резултати, уноређени са прошлогодишњима, показују напредак. Најбољи су успех показали ове године ученици из гимназија кавкаског п казанског школског округа, јер су положили нспите сви који су се на исиит јавили. Од ученика државвнх гимназија добили су као награду за успех златне медаље — 186, а сребрне 188, свега 374 ученика (10.6°| о ); од ученика црквених школа ни један иије добио награду, а од ученика ириватних гимназија награђена су 4 уче(6,5°[ 0 ). Највише је слабих оцена било из латинскога језика, па онда иду: грчки језик, и руски језик, математика и историја долази на последње место. У овом одељку налазе се и два лепа писма: једно је из Париза и у њему нознати слависта Луј Леже уцознаје руску публику са најважнијим културним појавама (атинска школа и састанак средњошколских наставника), и најновијим литерарно-научним издањпма; друго је из Рима и у њему А. Т. описује свечаност канонизације два свештеника, коју је извршио паца Лав XIII у жељи да покаже сву традициону великољепност папскога служења и упознаје читаоце са тежњама иапе и епископа Штросмајера да сједпне православну цркву јужних Словена са Римском црквом увођењем словенске службе римскога обреда. На крају је, у одељку за класичву филологију, иревод Еврипидове трагедије Хераклес од И. Аненскога' Св.

Кетие т1егпаИопа1е «1е 1'еп8ец?ие1пеп1. Свеска за јуни и јули , 1897. У јунској свесци налазе се ови радови: 1. Оароштајма реч старог уредника Едмонда Драјфус-Бризака, који је предао уредииштво Франсоу Пикавеу. 2. Позитивистичка настава у Паризу —■ Ђгск Шау. Пошав с основе: да је нозитивисгичка философија састављена из знања, до којих се дошло истраживањем и испитпвањем, и методе, која сређује та знања, писац иокушава да је јасно издвоји од теологије и метафисике ; с тога поглавито и улази у претрес философије Огиста Конта. Он нам у ствари не износи одређенију и тању анализу дела и философије Контове, вего само кратак извод најважнијих тачака, око којих се развија и групише наука њихова. Тиме се означава да је позитивистичка доктрина у суштини наставна доктрина, која је по смрти ауторовој из иозитивистнчке наставе створила три разне школе. У јулској свесци, где је довршен овај рад, узимају се у детаљан претрес ове поједине школе. 3. Ђиша настава у Шаанији — Раи1 Ме1оп Овим је довршен рад, под горњим натписом, из прошле свеске. Овде се износи стање мадридског уииверситета и његове библиотеке. Мадридски университет заузима прво место међу шианским универсигетима и по уређености и раду м по броју наставника и ђака. (Има 81 професора не рачунећи помоћне учитеље и супленте, и до 6000 уче-