Prosvetni glasnik

76*

КОВЧЕЖИЋ

587

гласа на виолини започето првашњим степепом јесте добра припрема за невање у више гласова). Пре него што се отпочне певање у више гласова ваља ученике поделити по обиму њиховога гласа у групе т. ј. гласове. Ово треба да се врши са великом обазривошћу, јер се често деси да је по који млади п добри орган нетачним одређивањем за одговарајућп глас упропашћен. 17. Препоручује се да певање буде у свима школама као средство, које освежава ученике за наставу у другим предметима. С тога и између ча•сова појединих предмета треба утурити но коју песму, да ученике оживи и освежн. 18. Све песме треба тако изучити да текст и мелодија стално у памети остану. Често понављање истих песама је неоспорно потребно. Песме, за које се хоће да их ученици и после иступа из школе у памети одрже, а које су у нижим разредима учене, треба да се у вишим разредима с времена на време ионављају, како би се у животу трајно очувале. Тиме би се певање рђавих песама искључивало. и одржавала би се стална воља за певањем. Влад. Р. Ђорђевић учитељ

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА Шводе у Српству У богословију карловачку упиеало се 86 слушалаца и то: у IV год. 21 (6 из Архидијецезе 2 вз дијецезе Горњо-Карловачве, 1 из Пакрачке, 6 из Бачке, 2 из Вршачве, и 3 из Темишварске); у III год. 25 (12 из Архидијецезе, 8 из дијецезе Бачке, и по 1 из Вршачке, Темишварске и Будимске и 2 иЗ ГорњоКарловачке): у II. год. 21 (12 из Архидијецезе, 2 из дијецезе Вршачке и по 3 из Темишварске, Горњо-Карловачке и Бачке); у I год. 19 (5 из Архидијецезе, 10 из дијецезе Бачке, 2 из Вршачке и по 1 из Темишварске и Будимске дијецезе.)

Школе у Аустро-Угарској. Према министарској наредбп од 1889. године учитељска сведочанства губе своју вредност, ако кандидат за три године није ступио у учитељску службу.

Школе у Данској. Данскадржава издржава маленброј средњих школа. Тако на пр. у Копенхагену и околини од 13 гимназаја (и то 12 са реалним одељењима) и 14 реалака (7 мушких а 7 женских) издржава она само једну хуманистичку гамназију са 200 ученика; а највећи број средњих школа издржавају разне корпорације, или су чисто приватне школе, које су често основане на акцијама. Школе у Францусвој Ручни рад у Францускиж школала. — Године 1890. заведен је ручни рад у 20.000 школа. У свима учитељским школама, на број 91, бнли су пос-

тављени учитељи ручнога рада, и све су имале радионице и иотребне алате.'

Школе у Финсвој. Виша и средња наСтава стоји у Финској на врло впсоком ступњу. На университету у Хелзигфорсу има преко 100 наставника и око 1000 слушалаца (међу њима од прилике 60 женских); поред тога има 16 гимназија, 8 реалних гимназија и 20 нижих средњих школа. 10 випшх девојачких школа издржава држава, п то 5 на шведском језику, а 5 на финском. Осим тога има 2 државне нродужне школе за женски пол у Хелзигфорсу. Ова варош има 7О0ОО становника, од којих су 45°| 0 Швеђани, 45 Финци, а остало су Немци и Руси. Ту има поред шведске више девојачке школе, са продужном школом, иста таква, школа на финском језику, и руска девојачка гимназија.

Школе у Сједињеним Дрзвавама. Стање библиотека. — Прву је библиотеку у Америци основао Франклин. — Ево како се ради у једној американској народној библиотеци. Без икаквих обавеза дају се књиге да се носе кући, и оне се врло ретко губе. Књиге се више пута пзвезују. Библиотекама управљају понајвише госпође. Потребна средства дају општине и држава. — Варош ЛУогсез1;ег (80.000 становника) даје за своју народну библиотеку 100.000 марака на годину (а Берлин 36.000 марака). У Америци сматрају јавну библиотеку као неопходно потребну допуну јавне школе. — Пошто је за сваку књнжницу неопходно потребан добар књижничар, то је основана школа за књижничарс коЈа стоји у вези са Њујоршком библиотеком. Ту се млади људи оба пола, који су напунили 20 година, а свршили су какву вишу школу, спремају две године, теоретично и практично, за службу у књижници.

Учитељске снаге. — У јавним школама у Сједињеним Државама преовлађују све више и више учитељице. Тако у појединим ново-енглеским државама, једва је десети део учитеља; а у западним државама има 19 до 26°) 0 учитеља. Ну у Јужним Државама има више учитеља, а највише их има у западној Вирђинији (62°ј 0 ). Од 1880. па до 1890. године смањио се број учитеља за 17°ј 0 . Ако се овако продужи, што је врло вероватно, онда ће у основним школама бити све саме учитељице. Што се мушки све мање носвећују учитељској служби, то долази не само од недовољних плата, него и отуда, што они неће да буду под управом учитељица. Томе иомажу и школске власти, јер надзорници хоће да обезбеде своје рођаке, које постављају за учитељице, држећи да мушки могу себи лакше наћи другу службу. У осталом, та је служба нестална и слабо награђена, те је човек, који оснива породицу обично напушта. Ну девојка се тога не боји, јер она се нада да ће се удати, на ће тако обезбедити свој живот. Али свакојако би јавно васпитање боље напредовало, кад би у школама заједно радили и мушки и женске.

У вароши Њујорку постављено је 16 нарочитих чиновника, да хватаЈу ученике, који изостају од школе,