Prosvetni glasnik

536

КОВЧЕЖИЂ

певања, који имају иало или немају нимало сдуха за музику. Јер и ученици (и људи) без слуха за музику могу временом да постигиу музикални укус иди и музичко образоваае. А често се деси, да по неко са, на први погдед, слабим или никаквим условима за музику, може само паметним и правилним утидањем добити услова за потпуни развој у музици. — Глас и чуло слуха не сме се ни на једном часу музичке наставе запустити. 3. Правило је да деца при певаву стоје било у облику полукруга или у редовима. 4. Како при намештању ученика, тако и за време наставе певања, мора учитељ оштрим оком да мотри на ред, и да одржава строгу дисциплину. 5. Држање тела треба да је враво. Ноге треба да су једна до друге, а руке да висе неусиљено. Рамена треба да су повучева назад да би дах лако излазио. Треба обратити пажњу да ученпци не подижу рамена нити да истурују доњи део тела. Главу треба тако држатп да доња вилица (брада) буде у водоравној линији, како би грло дошло у правилан положај. Ако ученици при певању држе књиге, треба да их држе у таквом положају да се удисање и издисање без икаквих препона изнад књига врши. При овоме не треба руке наслањати на грудни кош. Ако, по изузетку, ученици при певању седе, треба их упућивати, да што је могуће правије седе, не ослањајући се леђима. 6. Најважнији је моменат при певању правилно удисање ваздуха. Већ при веџбању у школама и згодним веџбањима у погађању, н. пр. лаких интервала и акорда, наћи ће учитељ начина, да веџба ученике у удисању ваздуха. Учевике треба навикавати, да што је могуће дубље и правилније дишу. При свакој песми мора учитељ да покаже кад и како ће се удисати. У опште, смисао и склоп песме показују нам, на којим ће се местима ваздух удисати. Где то није случај, већ смисао и мелодичан склоп песме не стоје у међусобном односу, који се захтева, ту треба пазити при растављању већих делова, да се одахне увек пред последњим тактним временом. 7. Положај песме је од нарочите важности у погледу неразвијености дечијега гласа. Учитељ треба увек да пази, да песму помоћу транспонирања доведе у одговарајући тонски положај, тако да већ тон (I" највећу висину чини, која ће само изузетно и незнатно бити прекорачена. 8. У свима степенима наставе певања ваља захтевати: Чисто пнтонирање, тачио носматрање ритмнчких односа и јасно недијалектично изговарање. 9. Сувише јако певање (викање) не треба трпетистога, што тихо певање (управо певање средње јачине) ствара често певање, и што је певање средње јачине за даље усавршавање гласа врло корисно. Разне степене јачине: ргапо, тегго !ог1е, за тим: сгезсепДо, <1есгезсеш1о итд. треба веџбати у средњој и вишој настави певања (како код веџбања за погађање тонова, тако и код песама). 10. Свава неупутност при извођењу, свако кревељење, свако излишно улепшавање мелодије, треба најстроже сузбијати. 11. Учитељ треба увек у евима ступњима наставе најпре да одсвира или отпева песму, јер је то иајбоље средство да се постигне: чисто певање и правилан изговор. Свако брзо и нагло учење коме не. одговара детиња примчивост треба да се избегава. — И непрестано прекидање због незнатних грешака није за препоруку. 12. Певање учитеља са ученицима треба да буде само у нижим разродима, и то на местима која су несигурна, па и ту у границама. После овог треба такво певање са свим да изостане. Код већ научених песама могао би учитељ евентуално да пева други глас. 13. Песме ће се учити увек по периодама или одељцима, и онда те одељке везати у једну целину (Теже интервале научпће се пре учења појединих мотива). Мотиве ће певати најпре цео хор, за тим поједини редови (одељења) даље неколицина и најпосле појединци. 14. При понављању песама треба да је промене, али се тражи: да се веџбање у певању не тера дотле да се ученици уморе. 15. Од иредавања певања гласом постепено ће се прелазити на' предавање по нотним системама. Па и при овом последњем учење песме мора се припремити помоћу потребних веџбања за погађање тонова. При веџбању једне песме по нотама треба предзнаке, такат и иитервале подврћи анализи. Скала представља основу за стално одређпвање интервала. Као текст при веџбању погађања нота могу да послуже имена нота с, <1.... Учитељ ваља поступно да напушта методу да нову песму својим ученицима најпре одсвира или отпева, већ им давати песме и упућивати их, да сами мелоднју погађају. Виолину треба употребити само за исправљање. Ири понављању песама спремнији ученици без помоћи учитеља да певају тонички акорд и поједине самосталне гласове. За овим треба тежити свима могућим начинима. 16. Песма у више гласова довољно ће се припремити помоћу канона, певањем скале у паралелном и противном покретању (Па и свирање другога