Prosvetni glasnik

НАУКАИ НАСТАВА

627

нримеран ред у самих ученика. Он мора потпуно да вдада учиницима и да се чини само оно што он хоће и одобрава. Да ли ће он ово моћи да постигне само милом или ће морати да се послужи и силом, то је друга ствар. Ван сваке је сумње, да гато је мање казна, то је боље; али под погодбом, да све иде као што треба. Није оно добро, где учениди раде што хоће и све иде како му драго, само за то, да учптељ употреби мање казна. Напротив, то је здо. Ту ће и успеха бити мање, и у самој настави и с васпитне стране. Учитељ мора навикнути деду на ово : да долазе у шкоду на време; да са собом доносе све своје ствари; да додазе уредна, чиста и умивена; да у шкоду удазе и иду на своје место подако ; да своје место не остављају без иотребе; да по шкоди не трче; да по кдупама не газе, да не дпрају туђе ствари ; да се не задевају и не свађају а још мање туку ; да живе братски; да не вичу; да свн устану кад учитељ иди који старији уђе; да на часу не разговарају, но само сдушају шта учитељ гозори и казује ; да седе мирно ; да дижу руке само до образа, кад ко хоће што да каже; да онај, који се запита, устане право и одговара гдасно, смишљено и у пуној речениди; да раде пажљиво и тачно, депо; да све своје ствари чувају и држе у реду ; да се не туже за сваку маденкост; да чине усдуге, номажу и праштају; да сваку наредбу учитељеву извршују брзо и тачно; да и на одморе и кад кући нођу издазе по реду и подако; да се и пре учења моде Богу, и то подако и тихо, како доликује модитви и побожности. На ученике се мора сваком могућном приликом утицати, да се владају уљудно и ван школе, улицама и путем, па и код куће. И кућа и друшгво иди околина треба да осете благосдов школин. Залуд ће бити највећи напредак у самој научној странн, ако вдадање дечпје не буде очито сведочило и о напретку нараствене стране. Сваки покрет њихов ваља да ноказује мудрост и уљудност. Тедесни рад да не презиру, него да се надмећу и у њему. Нека се поноси онај учитељ, који овлада својим ученицима тодико, да ови гину за њега и за све оно што је добро! II Управа целом школом (Дужности уиравитељеве) Дужности управитељеве су у самој школи и у одбору школскоме. У дужности управитељеве у шкоди долази ово: 1. Надзор. Који се год посао не надгдеда, не напредује како ваља. Да би и основна настава на-

предовада како ваља, мора се надгледати. Наставницима се овим не спори ни воља ни умешност за рад. Ади ће сваки признати, да има наставника, којима је потребно појачати ово, и једно и друго. И најбољи наставници другојаче раде, кад знају да ће неко доћи, да види њихов рад. А биће их, особито међу младим учитељима и учитељицама, којима је потребна и помоћ. Зато и постоји стручан надзор, који је данас новерен управитељима основних школа. Управитељи се дакле овде јављају и као другови и као старешине. Зато је и тешко да подесе своје нонашање тако, да оно другове не би вређало и отуђивало; али да и посдови шкодски не би ни мало рамади. Нити је добро, да се на рачун другарства жртвује школа, нити је добро, да се на рачун некака „гвоздена реда" и „строгости" жртвује све другарство. А у нас, свуда, крајности има много. Најтеже је, управо највећа је вештина, подесити своје ионашање тако, да се карактер другарства никако не губи, а да се носдови шкодски опет врше онако тачно и савесно као што се жеди. Они ће се ту и с већом вољом отправљати но кад је измеђ управитеља и других учитеља „запето стање." Поједини учитељи опет не треба да злоупотребљавају управитељеву доброту и другарство. Они ваља да знају, да је њима заједнички поверено добро оне школе у којој су, а да је њему пада само која дужност више. Ништа вам није боље од добра управитеља, где су и наставници савесни и марљиви. Ту се ради са свом вољом и нрегоревањем, а ту и напредак мора бити сјајан. А ништа вам није горе од зла управитеља и кад су још и наставници немарнн и неуредни. Ту шкода пдаче. Ако је учитељ душа шкоди, онда је управитељ душа колегијуму учитељском. До њега највише стоји, да ли ће међу њима бити више сдоге и љубави, или више мржње и расцепа. Ако је он устадац и једпако на послу, онда ће се и остали трудити да то буду. Његова тачност и марљивост накнађиваће нечију маду и немарљивост. А у тодико је он већи и бољи, јер је учинио више добра. Његово чисто срце, искреност и отвореност према друговима може више учинити но највећа препреденост и лукавство. 1 ) Ј ) Један је управитељ цодносио већу акт министарски, којим се укоравају сви учитељи за нетачно врвдење дужности и препоручује им се да слушају управитеља, са чијим је радом министарство задовољно. А кад је један од учитеља запитао у министарству зашто их укорише, одговорено му је, да такав акт није отишаоиз министарства. II доиста, није постојао никакав акт. Н>ега је сам управитељ измисдио!... Тај је исти управитељ изнуђавао лажне сведоџбе од нослужитеља против учитеља, да су тукли деду и задржавали ученике дуже од прописана времена, па чак тражио 81*